петак, 25. фебруар 2011.

BEOGRAD




noć nije usnula
krenuo sam na put van limita
ah te slatke Sfinge
bdijuć čuvaju tajne Beograda

u procepu
jecaji
osmesi
Pogledi
uzdasi
krv
ekstaza
sve je jedno savršeno

vatrometi
grad na dlanu
zavijanje pasa u dvorištu vile
smena u bolnici završena
umorni hirurzi
i prodavnice pogrebne opreme
svi smešteni tu negde
na istom mestu
na suprotnim polovima
i čujem plač
vapaj
smeh klinaca ispred dragstora
dok sam se vraćao tako slobodan
odlazio u hotel na raskršću
a drveće je izvlačilo Sunce iz horizonta
izustih Dobro jutro
dan je sve osvetio
dželate
trgovce
čuvare
pijane šofere
raspusne žene
što posle noćne trče ne legalan posao
studente gladne
preostale strance
beskućnike
izbeglice
vojnike što čvrsto drže bedem
čuvajuć gradilišta
i gledam dalje preživele
ranjene iz Zvezdarseke šume
i ošamućene pandure

svi su tu
vekovima prolaze
jedino si Ti besmrtan
grleći svojim rekama
dovoljno dubokim i nedokučivim

понедељак, 07. фебруар 2011.

Iz šume


osećaje moje o tmini vam zborim
u središtu šume iza mnogih leta
meseci u danima se njišu
u svetlosti mojoj san umilni zbori
kuda ići dalje
kuda iz gliba
možda preko bare
ili kao sejmen ratovati negde
to su moje tmine
te proklete čari
što iz šume cure

zlo oko
oko mene kulja
kuda ići o prokleta zemljo
kad bez tebe neću
a od tebe bežim
jer odrod grabi je od tebe
lobanje šuplje porazima slade sebe

o Gospode kuda ići dalje
kad mi glavu seku jer baš volim svoje
u plamenu što gori vezali su mene
da se njime umijem u sred rođenja
zaveta smene

kuda ići dalje nego u svoje grudi
i svojim glasom pomračinu cepam
očinjim vidom da joj vidim puta
da potmuli kicoš bude večni sluga