MLADA BOSNA

Gavrilu Principu

Mlada Bosna na rogu Šumadaije
Crnom rukom vođena
Kupimo dinastije
Krpz kapiju
u muzici je rođena
Iza lista cera
Uništavajući svinju srvara

Budi!
budi svetski putnik
Hodaj!
Iscrpi rudnik
Vrom si zaštićen okom

Pogled je radijus
Kraja nema
Gledaj
Pogodoćeš!

Kalemegdan

31.4.2007.

TARGET

Smeje se,
potpisuje dekret s toliko volje.
Da li su mete imale smisla,
Il’ su one deo vašeg besmisla?!

Slike mrtvih vojnika polako skida vetar,
možda ruka vašeg ljubimca-klinca.
Ikone leže pod točkom limuzine vernog patriote.
Da li su mete imale smisla?!

Kolone dolaze korakom laganim,
u glavama secanje na drugove sto ostase u rovu,
opominju pogledom mrtvim.
Da li su mete imale smisla?!

Smeje se ,
potpisuje dekret s toliko volje.
Da li su mete imale smisla,
Il’ su one deo vašeg besmisla?!

Jun 1999

LORA

Lora Lora
volesmo se mi
Koliko ljubavi
koliko strasti
hospital
koji sve leči
na obali mora

Lora Lora
volesmo se mi

Tuđa beše
Govorismo istim
mislih das mo jedno
Nikad svoja biti nećeš

Znaš li sta je kap veselja
Tvoja biljka
bujna
Čistog lista
raste
Još uvek si sveta
čista

Znala si
svojim smehom
svojim šarmom
i laskanjem
mučeništvo mnogih kupit

Koliko znoja
toliko fleki
Od udara tvoga besa
volela si mnogo mesa

Sada sita
znaš da mučeništvo mnogo košta
Ali imaš

Tvoje sluge pesmu poje
uz vino slatako sa kamena
Glas se čuje
udaraćemo opet

Možda treba
zbog mučenika slabog vida
O Lora
Lora volesmo se mi

Hoće još
naučio da broji
pokunjeno pored tebe šetat
možda se ne boji
Znaš koja su ti deca
O Lora
Lora volesmo se mi

KRIVA KUĆA

Koliko vremena treba da prođe
da se priča privede kraju
Dogorela je sveća u krivoj kući
Unuk iz radoznalosti pita
deda zašto je tako kriva

Merio pogledom po sto puta
gledao čašu
tečnost u njoj čudno stoji
Ponovo pita
zašto je kuća tako kriva

Da li su majstori
ili je klima
Daleko je more...
sigurno nije plima
Unuče ponavlja
O,deda zašto je kuća tako kriva

Deda se našao u muci svojoj
Sa trpeze beži
O,slavski dane
sudbo kleta
šta doživeh sa ovoliko leta
Sejao sam tako
zato sam meta

Godine idu
a ja sve manji
Oca se sećam i njegovih reči
Pred unukom ćutim
šta da mu kažem
mladost sa nožem
neću da ga lažem

Međ decom granice stavih
ni unuci nisu više mali
jedan drugom u inat se hvali
njihova deca biće kao preci
Gde su sakriveni srebrni meci

Gluvi je barut u osvit nove zore
Nije kasno
govore moje bore...

PUT ZA ŠAMBALU II

Vuk je ovca u srcu
Devica u licu
Zvezda sa čela sja

Pustimo mrtve da sačekaju crve
Za života zubi ih mrve
Kloaka crvova je laka
sudbina njegova je raka

Od laka ovog mraka
svetlost se kraka
Krvca joj iz rane kulja
jer po nebu ona baulja
Vaseljena iz grotla tinja
uz poj vetra...

Otrovni gušteri od bola žive
njihovi oklopi umiru po kroju
Idi svojim putem i ne menjaj boju...