недеља, 28. децембар 2014.

Troje



Troje

zaboravljam
zapisujem

kritičko mišljenje vredi isticati
ali ne frkventno

ja odjebem
kada trebam da molim

ne mogu da pustim
lepe mi se prsti

vodim računa o tuđim osećanjima

mora malo
to kažeš kad otpisuješ

M.A.M.

Uglješa



crni
tražio si
dobio si
i šta bi
tvoja priča o rokenrolu
i ko je dušu prodao
i hvališ
vadiš sebe
beliš zub

po ko zna koji put
za našu decu
lažeš
moliš
na koncu izdaješ
na koncu
uniforme dve

Josip Broz
jedini je otac tvoj
i ime
zgazio si ime
pred imenom slova
i rodnog mesta pećina
da se kriješ
samog sebe biješ

i opet
za nasu decu
uniforme oblačiš
sa ružom
po ko zna koji put poraz
a fotelja
miluje bez kičme leđa
a deca
rekao bi deca
zgazila su bajonete
i otišla
i pamte
tvoje ime
Uglješa

среда, 26. новембар 2014.

Na Carigradskom drumu



sa koje strane da te vidim
slike idu
u kapi se tope
vetar duva
šumu budi
sećanja sećanja
od kojih se ludi

prvo žuto drvo pored građevine
i pola grada države
žalosna vrba zec i mačka
miris granja i imela

harmonija laži
iluzija
skoka pucnja
raseljavanja
i opet tu
svako svojim sećanjima
na zajedničkoj večeri
kako kome dođe
verujem u to
verujem

e ti kocko
svako te je gledao
svako rezao i ostao
nema mesta znam
raskršće je veliko
kojoj ni aukcija
ne može ništa
poput laguma koji lutaju
i pričaju priču sa početkom
eheheheeeeeeee

ma bilo kako bilo
u novom ruhu vidimo se
baš tu
na Carigradskom drumu

недеља, 26. октобар 2014.

Pop Uglješa i kovač koji nije hteo



videh onu granicu daleku
videh beleg
i sve što je u blesku
u trenutku promeni se sve

a uzori ko kipovi zjape
krvi hoće žrtve moje jadne
krvi hoće ujedaju vešto
da ih priznam kao veštastveno nešto

sečem sebe krvarim na mesto
u tačno vreme
kad sruši se gromada

nožem gladim trulo očajanje
nožem gladim a sečica seva
dođe vreme milo milovanje
a reč data potpisana krvlju

ma ja ne dam ni dušu ni telo
ne dam
ne dam
veličam delo
rata žrtve pale nisu male
al po njima koračaju gnjide
rad ramenog veza generala
trbušinom svojom se kikoću
kupljeni na silu i malo
poput biča udaraju jako
decu kolju ratnih veterana
krkanluku tome nema kraja

mitar glača slobodnog vajara
izvajati mu svet po meri treba
tako slobodno
a kupljeno džaba
zaborav je mila majka novog znanja
pa usmrti najboljeg drugara

varaka ima i vreme i mesto
šumom šumi
putevima zidovima nešto
to su živi postradali časno
pitaju za sram dovoljno glasno

gde je snaga izgubljenog mira
ponos tuđi u haljine tajne
sagnut bedan
ne ljubi iz hira

a demoni sevaju iz noći
sve si dao sada sa nama pođi
sad se topis ko prase pred klanje
set se bolan reči POKAJANjE

субота, 13. септембар 2014.

Ugrinovačka



posle svega
šetam i šetam
ćutim i gledam
taj drvored
ulica dugačka
crkva je pored
pomenem drage
krenem

gljive su gnjile
obuhvataju zemlju
lepe se za sve
vire iz hangara
ložeći knjige
bledo gledaju

šetam ka reci
poslednjoj ruti
u more narasta
uzimam vazduh
bacam se tamo
pravo na vreme
pre potopa
ostaće ljudi
bez mez mulja i grča
šansa za novi svet

zaronio duboko
totalno visoko
vera pokreće sve

rekao Amin
krenuo dalje
ožiljak je sećanje
i posle svega
hodam i gledam
slike su impresije

недеља, 31. август 2014.

Nova vojska



voda razjeda
ono što je malo ostalo
da li je kasno
setiti se da postoji

lepa je bila
moćna i jaka
a sad
ko naivan
ko lud
na cedilu
u hotelu
pod zemljom
u paklu

nebo nemo gleda
te trzaje bez ljubavi
u kabinetu debelog
još malo
do trenutka kad se čuje glas
za novu vojsku koja čeka

понедељак, 07. јул 2014.

Mojem didu



pozdravili su te tvoji
otišao si
jedan manje
što je raspinjao hulio i pljuvao

a najbliži ko najdrži
po svetu ko čergari
iz kuće na raskrsnici

i sve je tajno
ništa nije bilo
ni ubistvo
a sve izlazi
kao krv žrtvenog belog petla
i sihir islamićanina manitog

i puca osmeh ubice tvoga
na svečanom ručku
u radničkom restoranu
baš kada je tetka
probala da padne u nesvest
zbog tebe što si mrzeo
one koji su ti nad glavom zapevali

rođen na slavu
slavio si slike
a sada minut ćutanja
uz cim rakije
za pokojnog partizana
koji loš nije bio
kad je lepo vreme