понедељак, 25. мај 2015.

Rep


tih dana
baš tih dana ona mi reče
tako neosetno
provokativno
On ima rep
baš taj rep
što ubija i voli

izbijajući iz žene-đav'la
pucanje se ćuje
taj cinik opet progovara
pa naravno iz nje
koja proizvodi i stavlja am ždrebcima
i jaše
tako jako
reda velićine sudnjeg dana

ona daće otpust samo
samoćom platila je cenu
hm samoćom pod velom tajne
tako prozirne i bajne
i ćuti
zna kad treba
gleda
vreba
poput smrti kosi
i nikog ne voli

vladarka tame
u tišimi pale se drame
ona je jedna
bez nadimka
imenom svojim ubosti spremna
izjaviti ljubav
tako ispada
mada
doći će po svoje
kad
tada
možda sada
nikad se ne zna
eno je gleda
i kaže
jeli bre
šta će da bude sa tom pesmom

четвртак, 19. март 2015.

Ne okreći se



tvoj pogled
poput valova bure
što se slamaju u vinskoj čaši
tu negde

nogama trljaš
cipelom glačan kamen
čekaš neuhvaćene snove

šta bi bilo u momentu pređašnjem
ali fakat vreme
čini da sene nestanu
iz ormara sudbine
u kome svi imamo mesta

živeli draga
i ne okreći se

четвртак, 05. фебруар 2015.

Magična igra zastave

E zastavo
zašto smo svi ovo

krug si napravila
i opet si se rodila
i opet smo te prizvali
stvorili te
doznali

treba zaslužiti
da
treba zaslužiti
to

недеља, 28. децембар 2014.

Troje



Troje

zaboravljam
zapisujem

kritičko mišljenje vredi isticati
ali ne frkventno

ja odjebem
kada trebam da molim

ne mogu da pustim
lepe mi se prsti

vodim računa o tuđim osećanjima

mora malo
to kažeš kad otpisuješ

M.A.M.

Uglješa



crni
tražio si
dobio si
i šta bi
tvoja priča o rokenrolu
i ko je dušu prodao
i hvališ
vadiš sebe
beliš zub

po ko zna koji put
za našu decu
lažeš
moliš
na koncu izdaješ
na koncu
uniforme dve

Josip Broz
jedini je otac tvoj
i ime
zgazio si ime
pred imenom slova
i rodnog mesta pećina
da se kriješ
samog sebe biješ

i opet
za nasu decu
uniforme oblačiš
sa ružom
po ko zna koji put poraz
a fotelja
miluje bez kičme leđa
a deca
rekao bi deca
zgazila su bajonete
i otišla
i pamte
tvoje ime
Uglješa

среда, 26. новембар 2014.

Na Carigradskom drumu



sa koje strane da te vidim
slike idu
u kapi se tope
vetar duva
šumu budi
sećanja sećanja
od kojih se ludi

prvo žuto drvo pored građevine
i pola grada države
žalosna vrba zec i mačka
miris granja i imela

harmonija laži
iluzija
skoka pucnja
raseljavanja
i opet tu
svako svojim sećanjima
na zajedničkoj večeri
kako kome dođe
verujem u to
verujem

e ti kocko
svako te je gledao
svako rezao i ostao
nema mesta znam
raskršće je veliko
kojoj ni aukcija
ne može ništa
poput laguma koji lutaju
i pričaju priču sa početkom
eheheheeeeeeee

ma bilo kako bilo
u novom ruhu vidimo se
baš tu
na Carigradskom drumu

недеља, 26. октобар 2014.

Pop Uglješa i kovač koji nije hteo



videh onu granicu daleku
videh beleg
i sve što je u blesku
u trenutku promeni se sve

a uzori ko kipovi zjape
krvi hoće žrtve moje jadne
krvi hoće ujedaju vešto
da ih priznam kao veštastveno nešto

sečem sebe krvarim na mesto
u tačno vreme
kad sruši se gromada

nožem gladim trulo očajanje
nožem gladim a sečica seva
dođe vreme milo milovanje
a reč data potpisana krvlju

ma ja ne dam ni dušu ni telo
ne dam
ne dam
veličam delo
rata žrtve pale nisu male
al po njima koračaju gnjide
rad ramenog veza generala
trbušinom svojom se kikoću
kupljeni na silu i malo
poput biča udaraju jako
decu kolju ratnih veterana
krkanluku tome nema kraja

mitar glača slobodnog vajara
izvajati mu svet po meri treba
tako slobodno
a kupljeno džaba
zaborav je mila majka novog znanja
pa usmrti najboljeg drugara

varaka ima i vreme i mesto
šumom šumi
putevima zidovima nešto
to su živi postradali časno
pitaju za sram dovoljno glasno

gde je snaga izgubljenog mira
ponos tuđi u haljine tajne
sagnut bedan
ne ljubi iz hira

a demoni sevaju iz noći
sve si dao sada sa nama pođi
sad se topis ko prase pred klanje
set se bolan reči POKAJANjE