недеља, 26. октобар 2014.

Pop Uglješa i kovač koji nije hteo



videh onu granicu daleku
videh beleg
i sve što je u blesku
u trenutku promeni se sve

a uzori ko kipovi zjape
krvi hoće žrtve moje jadne
krvi hoće ujedaju vešto
da ih priznam kao veštastveno nešto

sečem sebe krvarim na mesto
u tačno vreme
kad sruši se gromada

nožem gladim trulo očajanje
nožem gladim a sečica seva
dođe vreme milo milovanje
a reč data potpisana krvlju

ma ja ne dam ni dušu ni telo
ne dam
ne dam
veličam delo
rata žrtve pale nisu male
al po njima koračaju gnjide
rad ramenog veza generala
trbušinom svojom se kikoću
kupljeni na silu i malo
poput biča udaraju jako
decu kolju ratnih veterana
krkanluku tome nema kraja

mitar glača slobodnog vajara
izvajati mu svet po meri treba
tako slobodno
a kupljeno džaba
zaborav je mila majka novog znanja
pa usmrti najboljeg drugara

varaka ima i vreme i mesto
šumom šumi
putevima zidovima nešto
to su živi postradali časno
pitaju za sram dovoljno glasno

gde je snaga izgubljenog mira
ponos tuđi u haljine tajne
sagnut bedan
ne ljubi iz hira

a demoni sevaju iz noći
sve si dao sada sa nama pođi
sad se topis ko prase pred klanje
set se bolan reči POKAJANjE

субота, 13. септембар 2014.

Ugrinovačka



posle svega
šetam i šetam
ćutim i gledam
taj drvored
ulica dugačka
crkva je pored
pomenem drage
krenem

gljive su gnjile
obuhvataju zemlju
lepe se za sve
vire iz hangara
ložeći knjige
bledo gledaju

šetam ka reci
poslednjoj ruti
u more narasta
uzimam vazduh
bacam se tamo
pravo na vreme
pre potopa
ostaće ljudi
bez mez mulja i grča
šansa za novi svet

zaronio duboko
totalno visoko
vera pokreće sve

rekao Amin
krenuo dalje
ožiljak je sećanje
i posle svega
hodam i gledam
slike su impresije

недеља, 31. август 2014.

Nova vojska



voda razjeda
ono što je malo ostalo
da li je kasno
setiti se da postoji

lepa je bila
moćna i jaka
a sad
ko naivan
ko lud
na cedilu
u hotelu
pod zemljom
u paklu

nebo nemo gleda
te trzaje bez ljubavi
u kabinetu debelog
još malo
do trenutka kad se čuje glas
za novu vojsku koja čeka

понедељак, 07. јул 2014.

Mojem didu



pozdravili su te tvoji
otišao si
jedan manje
što je raspinjao hulio i pljuvao

a najbliži ko najdrži
po svetu ko čergari
iz kuće na raskrsnici

i sve je tajno
ništa nije bilo
ni ubistvo
a sve izlazi
kao krv žrtvenog belog petla
i sihir islamićanina manitog

i puca osmeh ubice tvoga
na svečanom ručku
u radničkom restoranu
baš kada je tetka
probala da padne u nesvest
zbog tebe što si mrzeo
one koji su ti nad glavom zapevali

rođen na slavu
slavio si slike
a sada minut ćutanja
uz cim rakije
za pokojnog partizana
koji loš nije bio
kad je lepo vreme

понедељак, 16. јун 2014.

Burleska o Grku



setih se tvoje bipolarnosti
i svakog dana sa novim licem
jebi ga
sjebala te prestupna godina
samo za jedan dan
toliko jasno da ne treba da ti kažem ko si
najbolje znaš

dok spremaš porciju smrti
ti lebdiš
a pakao sam po sebi dođe
uvek isti ritual
cikična priča u krugu zazvanog
ni volje ni snage
zarobljen u gradu
izbeglica izjelica i ubica
daleko od svoje obale

znam
debelo si zasrao
ko nožem majku
sam krvari
slučajno se seče
i kulira sa tri kraka
sa mirisom vražjeg dima
u toj sobi i teskobi
svaki poziv
Božja kazna

plemić nema znak moci
sujeta je crna rupa
iz korena u sumraku
sve baš čupa
sve baš čupa

prodješ pored
vidiš rupa
samo tako
to je sutra

четвртак, 01. мај 2014.

Dva slepa miša



dva slepa miša
na tavanici jazbine
vise
jedan od njih padne
pa se popne
ne zastane

ljudi misle
da su vrane
ta dva slepa miša
dok ne svane

njima Mesec kao Sunce
od ljubavi strašno krešte
pa se tako zovu sebi
da nikada ne pogreše

neće sebi tražiti mane
znaju kako bole rane

ta dva slepa miša

субота, 26. април 2014.

Između odgovora




da
bilo bi sjajno
u našem mestu
posmatrati te kuće
koje u mraku
koje u tišini
svetle

gledajući ka horizontu
sa moje terase
zamišljam još jedno svetlo
trenutak inspiracije
koji se retko pruža
kao posle kiše
otvorena ruža

i ulazak tako nem
da tišinu ne para
razuzdanim umom

da li ćeš doći
ili ćete neko svojim pogledom krasti
znam
negde između odgovora
leži pitanje