Venera

gledam te Venero
o nedokučiva zvezdo
Ti cvetaš i guliš kamen
što pucati počinje
zalivajući čeljusti životinje

udri mačem što priziva
raspevanu noć
o mila
uzvikni sad
da te čujem golu

Sigurno

sigurno
nema nista da ti kaže
toliko godina gažen
ostaje da te laže
i priča o prošlim vremenima
Atlantidi
novom dobu što samo tek nije

život pustinja očaj
i vrag s njima
koliko služitelja
lažnih proroka
poroka
otrovnih poljubaca
sve dozirano sa merom

nož se lako zabada
pogotovo kad se ljubi mrtav čovek
ratnik olovom isceđen
odmetnik od zemlje i ljudi
jedino Bog može da mu sudi
zato hita i pita
od kog se umire hica

posle svega
dušman klet je čovek
baš čovek
ili se barem posle bure rodio
a fukara ostaje
da broji novce
proklete novce
rad kojih mnogo čini
jer mladosti i sveže krvi koja struji
nema
demoni su zauzeti u pustinji
ni jednu stranicu iscepati neće
sigurno

Sa sobom

otišao sam
ima dana i godina
a ko ste vi
a ko sam ja
ja se pitam
uvek se pitam
iako mi se po glavi vrti milion činjenica
da li ste postavili sebi to pitanje
kada tako bezdušno mrzite

a ipak biće da su od vas ostala zgarista
jer šta moze ostati
iza mržnjom pokošene duše
dosta svojatanja i reči koje prave teskobu
neki ih kletvama zovu
meni je svejedno
taj osećaj ne gajim u sebi
a ideal rad koga me izgnaste
deobe i vreme potroše
reč ostaje da se prenosi od kolena do kolena
kao kakva zlica koja pokvari vrhunac svake radosti
a život bez radosti
hm tako brzi prelazak u okviru iste horizontale
iz raja u pakao

zar je nesvest u momentu vredna toga
no gordost je tu da kaže
nema greske
i proces teskobe
preznojavanja
mučkog udarca srca
ispadanja ociju za belilom pred njima
neprestano se vrte do iznemoglosti
i nema sećanja do narednog crnila
kada se žile zategnu i zalede
i opet ista procesija
iz ambisa u ambis
vreme trci
a tiha bolest muklo krije reči pokajanja

hiljadu je idola
mnogo više klanja
ratnici se vraćaju i slušaju glasne trgovce
ne znajući da prebijaju tuđ dug
i koliko puta treba da se kaže
ili se viče ili se laže
biće da je duboka tema
dok se ne pojavi ista šema
uvek ista šema
plana koji u propast zove

Sizifove muke

ko upozna Hada
spreman je napustiti svet
on odvalači kada dođe vreme
i počinje ciklus semenki života
koje zlo proguta

zapisi se posvećuju Bogu
društvo je opterećeno smrću
tamo se živi u raskoši
univerzalna sila učvršćuje veru

onaj ko dobije nebo
postaje car
Haron kaže
prevešću ti dušu
ali ako duša nema talente
neće naći svoj mir

u malim škrinjama
sačuvane su kletve
Sizif je pokušavao da prevari smrt

Pustinjski plamen

neka reči putuju
neka šire plamen
iz pustinje si nikao
postao ugaoni kamen

pod zastavom slobode orila se pesma
pustinja je slobodna
bogata i svoja

ali reči pesme zasmetaše vragu
godine su išle
nađe svoju mazgu

tlo svojom krvlju si osvetio
majka primila te k sebi
i postade plamen

vetar s juga pesak raspiruje
žrtvu tvoju zna
zato reči putuju
zato šire plamen
Beduina što je negda bio kamen

Između senki

između senki posmatram
druga boja hrani site inkvizitore
između senki
po ko zna koji put ista priča
sa istim akterima
nekad vreme krije odgovore
između senki teško je
a i nema se vremena
um pomračen nemirom zbog mira
danas se neću moliti za Japan

pesma prilično škodi
pevao sam i dobio glogov kolac
ne zalazim u gružanski kraj
senke se guraju po lugovima
ostavljajući trag umesto pokoljenja
a ko zna zna
ima li razloga da između senki živim ja

Đavolova kći

gadiš mi se kao pojava
ne želim da čujem tvoj glas
i svaki pokusaj uzludan bio je
ginuo sam po ko zna koji put
ispadao budala
jer si me klala

večito jadikuješ nad sudbinom teškom
a u tišini
hiljadu demona i predloga
ulov je zagarantovan
ubijaš sebe
ubijaš druge
jer su ubijali tebe
sekli vene

znam da život ti vene
zato odlazim da nadjem bolji vrt
u ovoj oazi streljan sam mnoštvo puta
jer sam ti verovao
i pao
a tvoja je naravno poslednja
želis da me oslepiš i pustiš u svet
novac jedini gospodar
isplaticu dugove koje mi namećes
jeftino se prodaješ
i zbogom Osenijo prokleta
gradi svoj grad i visok zid
ako ga drugi već nisu napravili oko tebe

i dokona psuj i bacaj kletve
meni nije oprošteno i ne treba
ne tražim milostinju
od vernika koji veruje u samo svoju istinu

zbogom