чекао боље дане
видао ране
срео срећу
дочекао да шетам децу
Круну највећу
тако данас
од сада
уморан дођем
бацим камен
зажелим жељу
после путева
увек се вратим
у своју земљу
потопим се
сред шумадијског мора
у издаху кажем
живети се поносно
треба и мора
Нема коментара:
Постави коментар