Victoria

Ne znaš ko sam
kako lepo lažeš
Ne traži izgovor
Kraguj je umro u meni

Pitaš
šta hoću
Ono što si prodala
nikad nisi imala

Šta te muči u sitne sate
Tvoja šuma nema snage
nek se korov trebi sam
Odoh iz bare dalje

VICTORIA

RAZGOVOR U NOĆI

Noć se samnom smeši
Ja se zovem niko
Kako je slatko ime tvoje

Reč nastaje
Glas prenosi
Seli se
od srca do srca

Svet je idealan
Pravila su jasna
tvrda glava stvorila je strah

GERTRUDA

O Carice kosmosa
Uvek ponovo
priđi
da te kiša zorom umije
Ne robuj monologu

Vrištiš
Zvezdana zver
utrobe tvoje
priziva

Osećaš bol
kompozicija teče
Zaboravljaš na greh
rana ne peče
ubila si strah

Ulazi u tebe spona
penješ dah
Prenosi vest u trenu
O Gertruda

Delfin

Ona vadi dojku
pravi senku
Prekriva
malenog delfina

Delfin plovi
u moru smiraja
u moru uzdaha
pogledom
preko Beograda

JEDNO

U ovom svetu „množe se“ oni koji misle da mogu kupiti sve.
Propovedi čineći,eksponiraju narcisoidne želje u oblandi religioznih tema.
Peščanik,perpetum mobille okreće,jer vreme ne postoji.
Postoje scene.

PLOVIDBA

Mornar sam
i plovim željan luke
u NOVOJ ZEMLjI
za čije se parče borim

Umesto da sam mladost proveo na Zapadu
a smiraj svoj trežim na Orijentu
Hrlim u ruke Njemu

Iduć dalje
možda se sretnem sa zorom
krivudajuć uspravno

Osmeh njen
biće znak da smo zrak zaslužili
očistivši se od taloga vremena
što hrani čir

Usmerio sam jedra
NOVA ZEMLjA na dohvat
nije važno koja je strana

ZADNjA ŠANSA

Nikad više saznati nećeš
a gledaš mnogo šta

Imaginacija
u trenu
Predočavaš scenu

Deca rastu
tavkav je red
Gresi se nagomilavaju
kao na opušku katran

Nikad više ništa saznati nećeš
a gledaš mnogo šta
Neman je pred vratima
Ispričaj priču
dajem ti zadnju šansu