Sigurno

sigurno
nema nista da ti kaže
toliko godina gažen
ostaje da te laže
i priča o prošlim vremenima
Atlantidi
novom dobu što samo tek nije

život pustinja očaj
i vrag s njima
koliko služitelja
lažnih proroka
poroka
otrovnih poljubaca
sve dozirano sa merom

nož se lako zabada
pogotovo kad se ljubi mrtav čovek
ratnik olovom isceđen
odmetnik od zemlje i ljudi
jedino Bog može da mu sudi
zato hita i pita
od kog se umire hica

posle svega
dušman klet je čovek
baš čovek
ili se barem posle bure rodio
a fukara ostaje
da broji novce
proklete novce
rad kojih mnogo čini
jer mladosti i sveže krvi koja struji
nema
demoni su zauzeti u pustinji
ni jednu stranicu iscepati neće
sigurno

Sa sobom

otišao sam
ima dana i godina
a ko ste vi
a ko sam ja
ja se pitam
uvek se pitam
iako mi se po glavi vrti milion činjenica
da li ste postavili sebi to pitanje
kada tako bezdušno mrzite

a ipak biće da su od vas ostala zgarista
jer šta moze ostati
iza mržnjom pokošene duše
dosta svojatanja i reči koje prave teskobu
neki ih kletvama zovu
meni je svejedno
taj osećaj ne gajim u sebi
a ideal rad koga me izgnaste
deobe i vreme potroše
reč ostaje da se prenosi od kolena do kolena
kao kakva zlica koja pokvari vrhunac svake radosti
a život bez radosti
hm tako brzi prelazak u okviru iste horizontale
iz raja u pakao

zar je nesvest u momentu vredna toga
no gordost je tu da kaže
nema greske
i proces teskobe
preznojavanja
mučkog udarca srca
ispadanja ociju za belilom pred njima
neprestano se vrte do iznemoglosti
i nema sećanja do narednog crnila
kada se žile zategnu i zalede
i opet ista procesija
iz ambisa u ambis
vreme trci
a tiha bolest muklo krije reči pokajanja

hiljadu je idola
mnogo više klanja
ratnici se vraćaju i slušaju glasne trgovce
ne znajući da prebijaju tuđ dug
i koliko puta treba da se kaže
ili se viče ili se laže
biće da je duboka tema
dok se ne pojavi ista šema
uvek ista šema
plana koji u propast zove