TALOG

Grad bez para i ideala
sat se okreće
godine prolaze
Želja se izriče
Kupi mi ime

Parada
bez para i ideala
Grad bazdi
Napisana oda novom gazdi

HABIBI

Plovim kroz kanjone bespuća
tragajuć za novom zemljom
gde se ljubav rađa
iz haosa u srcu

Zamislih te
u smiraj
Dok nebom viju
Mesec i zvezda
Znam da me čekaš
u procepu

Pukla je kora
slapovi se slivaju

Habibi

TABULA RASA

Dobra ti noć

Vreme koje na zemlji traje
daće ti završnu reč

Prva lasta ti je proleće
Za tuđom nošnjom si snilo

Kukavica na satu daje sud
Nadgrobna ploča bez imena stoji

IME

Iz temelja
srušene kuće
vaskrsava Njegovo ime

Verom je saznao
gde mu stari
predaju svetlost
kad ispuste dah

Ima cilja
mimo vremena i milja
što od matice dele

Samo pesma
jaka
čista
kreće
poput zraka Sunca
Spaja i greje
izgnanog putnika
što po svetu seme seje

A put krivuda i vije
poput kakve zmije
kroz manitu goru
gde se pesma čuje
iz čađavih podumjenti

Čija je gora
toga je i zemlja

Iz temelja
srušene kuće
vasksava Njegovo ime

KRAJINA

Krajina je
duboko u gori
gde mramor
mudro zbori
Gde se čuje
udar dželata
zov brata
iz dubine
sa visine
moleban za spas

Balvani su pali
šuma gori
Povici se čuju
bronzane straže
u novoj ofanzivi

Zavijaju
vukovi
svici u noći se spremaju
Ne lutaju po matici

Za brda se glas zaorio
kroz vekove odjekuje
duboko u gori
gde mramor
mudro zbori

PISAR

Pisar je napisao knjigu
kaže da je počelo
Povratio je sećanja
Pljunuo je na sećanja
Ženu je slušao
Sela je palio
Ruke sa zelenim je sekao
Pravio putokaze
Rekao je da će angažovati nakaze
one su najvernije
Tada je sigurno počelo

Napustio je firmu
Dalje piše
Ljude šalje
Dalje laže
Vojska je nesposobna
Tu je garda
i žena sa mačetama
da ga bije
Svetac je presečen i bačen u reku
grad je izgubio čuvara

Nisam znao šta znači krst
kod mojih vrata
Pa sam ga podebljao
Nisam znao ništa o poreklu
Nism znao
Živeo sam u polusnu

Sada bradu krati izveštač iz Namibije
Sada čestita praznike
i voli dijasporu
Kožna fotelja puca
pred molitveni doručak
Knjiga je u prodaji
I vraća se pajac sa trga
O velikom početku je zborio
a vidik se suzio
i kaže da je svršeno

HOTELSKA RAPSODIJA

Kasarna za kasarnom ide
Opkoljavanja
Avion leti preko bolnice
Navlakuša
Lom stakala
Zapaljene gume
Potom
Kosovo
Zaseda
Penzija

General u sobi tri sa tri
opkoljen zidovima
Žena mu dolazi iz Zagreba
On tamo ne ide
Situacija
između čekića i nakovnja
Piše peticiju
Lepi je u liftu
sa molbom
Nemojte je pocepati

Hotelska deca se u gluvo doba bude
žele da nađu zaborav
Pucanj se čuo
ali tiho
Mali je otišao
i profesor se kaje
Otac i majka ćute

U sitne sate
Vodnik hoda
Gleda
Zatvorena vrata
Izbačene stvari
On se svega seća
Dušu za pivo daje
Niko ne haje
Jugoslavija
šta to beše
Zajednica
Sada je Srbija
Mnogi gledaju
on se vozi liftom

Gore dole
Gore dole

Posećuje generala
Penzija je mala
Šta je to poslušnost
Čuje se
Marš naolje bitango
sa odgovorom
Razumem

U ljubavi je spas
Našao je nju
za popust
On shvata
devojku u potpunosti
Posledice prošlosti
i sve je puklo odjednom
Vodnik ne želi da ode
ali rizično je zanimanje
Samo se smeje
Lepo je

Dolazak u sobu
Grli se Berta
jer ona Srbina spašava
Nek užitak traje
Miševi miševi miševi
i njemu smetaju
Komšija puca
On povraća
Ah
Sevdaha
Još uvek je zaljubljen
ni dušu ne zna da proda

I priznaje
Pucao je
Morao je
Zbog
Ljubavi
Mržnje
Uz suze
ukrao je
novčanik na ulici
Dao je reč
uz votku

Odlazi da ostvari san
Da se povrati
uz tu notu
Na radio stanici
kaže da je priključio
miksetu za antenu
Tu je negativni logaritam
i vojni kuvar
Rado Kruna radi
Vertikalno posmatra
i kaže
Ja mogu da te ubijem
ali volim jesti

Samo sebe

Odlazak
Lift radi
Let u novi svet
I jedino zna
da rođen je ko pička
a general odbranu sprema