DIJALOZI U TMINI

Svedoci mi nisu potrebni
Stereotip kastrira
To je jedino što znam

Tmina
U vodenici vile kolo vode
Munje su mđu nama
Sedeći na Zemlji
rekoh im
vreme leči sve

I ču glas
Kreni zamnom
il zauvek tu lutaj
Umorno breme traje
Da bi zidao hram
ostavi al ne zaboravi
Ne pričaj sa volom
da rogove njegove ne krasiš

Osami se
Nema ljudi
nema problema
Doleti do Suca
al zadrži poklon svoj
videćeš da je vreme stalo

Potom
spusti se na zemlju
zemljana radi
Progutati knedlu
zbog vlastite senke
Zatim se podići
I ponovo vremena nema
Njihov pepeo biće ti nagrada

Kažeš mi
Glava kao rupa crna
kao tvoja duša
Radije ću umreti
nego tebi dati kontrolu

Poznaješ li sebe
O čoveče što tako zboriš
Na licu tvome nevidoh ožiljke
Gde je tvoj nezarastao čir
Žig mučenika stavljaš
Ne koketiraj

Rzmisli
Da li si spreman za vodenicu
Voda pere
Munje su među nama
A ko ode
otišao je
stereotip kastrira
Na samrti ću dete biti
ANNUIT COEPTIS
Mi se ne poznajemo

Milan Grbić: ZELENO

Milan Grbić: ZELENO

OPSESIJA

Osetićeš ukus krvi u tmini.
Niko neće znati,
sem Boga i noći.
Zora.
Svakog put prati.
Do sna,opran željom će doći.

Iz hrama,
međ dva hrasta...
Ispred more se talasa!
Zagrli ga.
O,zagrli!
Nije masa!

COITUS

U magnovenju raste falusno obličje,
dok cvetaju ljijani.
Njiše se u transu,
što ga Lilit tvori.
Egzaltacijom bi kreiran posle gnoze.

Oluja.
Rascvetana bajka proguta.
Logos izmešan sa hukom.
Zora je svanula.

KREACIJA

Da li ti smetam
Mnoge su pesme nastale tako
Iz plača u osmeh
dok nemir ojača
Zategnutu strunu pusti
Počne da ruši
Ne volim te više
Odoh svojoj kući
S tminom plesat do krajnjih granica
Lebdit užitku krajnjeg zanosa
Kroz eone vile što nedostojnog slede
kroz oči vode da oslobode

KAPIJA

Božanska kapija se otvori.
Bila si dar.
Tako sama,
mislila si da je kraj.

Neostaj na pola puta,
do kraja je veži.
Naoštrila si turpiju?
Izazivaš mi refleks.
Orjent vodi.
Plačeš plave suze...
Diže kad osetiš bezdan.

Ah!
Rođenje.
Peva raj.
Učini mi to.
Stavio sam čađave naočare,
da te bolje vidim.

Gnev iza tebe,
Dok putuješ kroz strip.
Prepusti se!
Ne stoj k’o kip...

Igraj oko venca.
Večeras sam jedini gost?
Bezobrazluk prekida post.
Jede te jedan dečko?
Što na to tvoj tatu kaže?
Perjanici stoje oko tvoje vaze...

MASTILO

Mastilo zri,
a laju psi.
U njemu ja i ti.

Tvorimo zapis za nas.
Stvarao se mnogo,mnogo puta.
Zagrljeni tako čekamo nova jutra.

Ništa novo,
Al sreća nas umi.
Baklja naša večnu tajnu ubi.

Laju psi,
Videli nsu!
Nedajmo zapis.
Nek laju večno!

Sa krvlju iznojem ljubav se kupi.
Mesec u uzdahu.
Tvrđava u tvrđavi.
U velikom bolu se zaslužuje.
Da otvori prozore,
Krenut hodnicima u vekove nove.