Povratnik sa karavana

 

Truleži ispod nokta

koja ciči poput crva

šibicara koji jedu

nadu dobru povratnika sa karavana

Dubrovnika starog dobrog

osvajanja planina

lavina pustih sivih

gubitak sebe poput oka

poput starih dobrih dana

smeh šibicara

vika pacova

grešnice koja

na posletku jorgan guta

sve u svetu Boša platna

vreme jede

bije vazduh poput klatna

ono trči i na tronu

jače bije neg u glibu

prijatelje prave tvori

saveznike bivše mori

i u bolu svoga srca

odgovori na pogan reči

nož brat viteza mnogo boli

i u trnju i na prestolu

nema više šta reći

odlučenje raspad njegov

ali vreme kuša dalje

nemi pogled

dva štakora

što su kućom svetom išli

devicina pade mrena

nema žala ni kamen opala

ahata dijamanta

kad se proda srce Kralja

a Kralj ide

nastavljajuć stare pute

ljuto gleda

mudro kroči brdima

svoga kraja

znde ko je osto

a kroz potop ko je otpo

neće biti popa Mila

za kim lije suze teške

neće kusat od večere

koja servira se uvek hladna

Bogu daje

tako prašta

peva

nikad više bez prestanka

Steinbasovom prugom

 

Skriveni tragovi

Pored prolaze mnogi koraci

po kamenu kršnom

što ih može pojesti

Građevine Mlečana,Napoleona

Zelene reke

Masline vekovima stare

hladom kriju jame

Dalmacija pusta govori

Gorštaci i ratnici

Svi koji mogu

i ostali mislima plove kamenom

Od Strmice,Krke

sve do Zadra,Paga

Vode

slano-krvavog ukusa

kušam sa puno ponosa

Prekrstivši se uz čašu vina tog

znajući da iako pusta

vrvi od života

Uči i priča

Zapoveda

Vraćajte se!

Idus Martii

☆

Prolog:

neumilna tišina tame

u noći punog meseca

koji sutra opada

glasovi obmane

međ staničnom šudrom

°°°

Kaže nije tako

slušaj mene

još je vreme

Neki dokaz nude

bacajuć stare uniforme

a zeleni kadar dalje hoda

nehajem maše kao kakva roda

Rode moj

hoće li biti roda ili pomora

kada niko nije mogao

Harikiri je lek

pomoći jedni drugima

pa da navrnemo kačket

svoje vojske

i u svoju pivnicu

A gospoda piju vina

do poslednjeg čina

Hajd

pozdravićemo se

Posle ovog brat na brata

i govoriti uzalud je

zla ćud se ne menja

u sva vremena

novih mesečevih mena

kada prorok reče

Cave Idus Martias

Drobeta-Turnu Severin

 Sedim tako na obodu moje domovine,gledajuć daleko preko reke  daleko mračno tlo i narod čija je svaka peta srpska.

 Pitam se onda:imali smisla ili to neko debelo igra?

 Opasna je to igra,pogotovo kada pređeš granicu i zapevaš:doviđenja na vlaškom drumu,što kaže Džoni...na kom se boje definitivno gube,a putevi bivaju krivudavi,mračni...i slučajni prolaznik,Romonješka sa staklom cvikera k'a tegle meni kaže:Italiano,

Italiano,Grmanija.

 Kažem:Srbija..Serbia...a on me gleda i čudi se,neznajuć' da lavirint prođoh da uđem u Vladovu zemlju gde me dočeka urlik radnice graničnog punkta:Vinjeta,pumpa,

kolega...

 Ipak izgleda lepše 

Drobeta-Turnu-Severin,rodni grad Aleksndra Lera,beogradskog bombardera iz Aprila '41.

 sa Zapadne strane gde postoji kej umesto pruge.

 Dođoh u taj ex K.u.K. grad.

 Stara katedrala i Ortodoksna crkva rumunskoga pravoslavlja,nove gradnje bogato ukrašenog ikonostasa ka' u ruskoj crkvi sa manje od deset likova.

 Većina zuri u mene umesto u raspetog nam Hrista.

Jezik nije bitan u veri našoj,kažem sebi..kraj službe izlazim i vidim lokalne cigane,kao jedine stanovnike Lerovog grada.

 Potom park,gde se bronza Neo-Klasicizma preliva preko belog memera i klinka,koja jedina zna engleski nas fotka.

 Kažem joj:Tnx

I'm neiberhoid from Serbia...ona me bledo gleda.

 Kaže:What are dong here?

 Kažem:Turisam

Bledo me pogleda,a mi bledi kretosmo put Golubca da se okrepimo....

 

Ad vitam aeternam

на језеру сам
чекао боље дане
видао ране
срео срећу
дочекао да шетам децу
Круну највећу
 
тако данас
од сада
уморан дођем
бацим камен
зажелим жељу
после путева
увек се вратим
у своју земљу
 
потопим се
сред шумадијског мора
у издаху кажем
живети се поносно
треба и мора

Krst moj

krv mi je u očima
znam da osveta je Tvoja
pomozi mi Bože
nakon toliko godina
ma koliko debela koža bila
ma koliko volja snažna 

krv mi je u ocima
dao sam sve
miševi pogane rane
bilo da su beli ili oni najcrnji
menjaju obličja i načine
zmije ćute i gledaju
blavori za stolom nazdravljaju
kako da ih ne satrem
osveta je Tvoja
pomozi mi Bože

peo sam sam se na Sv.Srđ
videh đavla kako pljuje
po kamenu Svetom
mudrošću tvojom 
kroz mudrog Dubrovčanina
rečju okovah ga
nestade pogan poput ponornice
rekoh:ponornice
meni duša poput ponora
pomozi mi Bože mirom i voljom

svinje grohtahu
majku mi psovaše
zanat mi vređaše
nesta žene ljudi prijatelja
pomozi mi Bože 
mač mudrosti
čekić presude 
iskuj u meni
po rečima tvojim hocu sudit
osveta je Tvoja
Ti reče

upregao sam svoje legije 
da neidu nigde
urlaju sa povikom poput Cipiona
Cartagina delenda est
koliko Hanibala crnih
dahće oko
daje znak
pljuje
poput nemoćne drskosti
znam 
visoka je cena spasenja
i kada se posle bitke vraćam 
na pocetak poput Pira
i kad bol istačem
znam osveta je Tvoja

otišao sam preko reke
dve tektonske ploče 
tu se milovahu
Stoblina lažju zatrovana
Sotonski sluga selo im gradiše
belege njegove 
na se i u se stavljaše
svinja je dosta 
a daleko je more mramorno
ućutah-prećutah-ućutah
pečenja dosta
neka se posluži ko prođe
Orlando je pogledao i otišao
obuzdaj mu mač
nemoćna drskost gosti se tamo
i nije mi mesto

deco moja odoh ka Kraj Nikola
onam' onam' za brda ona
neću pasti ko Tomaševa glava
iz zvrđave tvrde sa vama 
gde mi je i mesto
sa vama
gde Sunce nove horizonte rađa
tu je mir
Osveta je tvoja reče Ti

više krvi nema
posle ove pesme

Konkubina

ti si moja konkubina
himnu pišu četiri oka
susret nije naracija teška

ne poriči snagu Pana
nema igre s lučom slave
znaj nisam crn
pogledaj me u oči
ne igraj se sa životom
ta priča dovoljno dugo traje
 
trougao i krug oko njega
zar si spremna
zar si spremna
 
kuda idu otvorene tačke
kad ih dirneš
a ti vrisneš u visine
lomiš stene
lomiš grane
sunovrat kroz kuloar
sudbina izgubljene ovce
kroz kamenje
kroz kamenje
 
a ti vrištiš zoveš sada
vrhovi su moji zastićena vrata
uđi
kada te pozovem
ti si moja konkubina
znaš se igrat s lučom slave
mlado meso vuci slave