четвртак, 24. април 2008.

ZELENO


Zeleno.
O, zeleno!
Isprlja te smeša iskidanih istina.
Kako smiruješ, a lažeš.
Kako hraniš i spaljuješ.

Video sam anđela,
kako ga zeleni pakao uvlači rođenjem.
Devojčica za majčinstvom žudi,
zeleni kvasac u krdu bubri.

Gledam joj lice.
Mesec i zvezda se jure!
Miris i čistota,
natpis na zidu masnom zelenom prebojen.

Otvaraš usta.
Teraš krdo divljih svinja,
od kojih ostaju tragovi njihovih rila.

Golube ne leti,
da te letećim pacovom ne bi zvali!
Ionako je bolesti isuviše,
na ovom svetu trulom.
Gde je anđeo s’ trubom?

Što se u vodu ne potopis,
da opereš zelenu temperu?
Zagrli me, o zagrli!
Oseticeš tajnu večeru.

2 коментара:

Aleksandar је рекао...

Super mi je simbolika pesme, sama tema, ali mi nije jasno pominjanje "tajne večere" na kraju. Ipak mi to zvuči vrlo kompleksno, i mislim da iza toga stoji posebno lično iskustvo. Možda bi autor želeo da podeli nešto sa nama? Šta kažeš Milane?

Aleksandar је рекао...

A Milan ćuti :)

Kad sam video ovu sliku, totalno me podsetila na tebe i tvoju pesmu.

http://img508.imageshack.us/img508/6775/grit20boehme2020mermaidgw8.jpg