недеља, 12. децембар 2010.

Edip


kažeš da si zvezda
što sa zornjačom dan nosi
kažeš da si prvi
obasipajući poljubcima mržnje
sa svima si bio
po ramenu poslednji udarao
osmehom gnjide u bezdan gurao

govorio da znaš
smejao se detetu što iz čoveka peva
tada si pao u zagrljaj babe
čijim dojkama se slade mnogi tvoji
a sa njima piješ dočekuješ zore
ti jedini znaš

o neplodni okote tuđega pogleda
mešavino mnogih pao si od reda
busnjem u grudi

nemile ti bile pobede
a poraze braće u sevdahu zalivaš
sa vinom
neznajući za krv

ogledalo svoje u besu lomiš
jer sebe posmatrao si sa neba
bacajući senku u poglede svoje

u vlasti si majke
i voliš sve što voli ona
biti kurva gazdarica prva
ti si svoje znao te ukloni brata

kako svećnjak u blatu sijati može
kome svetlost da preneseš dalje
samica tvoja jedina je kazna
samica tvoja u večnosti kazna

Нема коментара: