четвртак, 3. мај 2012.

Pismo iz manastira


kaluđer sam
odežda mi crna košulja
zmija na glavi ocrtava trag
beonjače crvene od noći besanih
priče i prikaze po vazduhu me prate
klevete i uzvike plavetnilom gledam
prazne reči iz mrtvih usta
imena razna iza mene plove

zašto vičeš ti prokleta dušo
znaj zgrabiće te vuci
što na komad dele
i dušu i telo

kaluđer sam
hodim po pustinji tvojoj
jer me stalno zoveš
da obiđem ambis
ogledalom pokažem ti ime
jer suze svoje zaboravljaš često

i nije me bilo dosta dosta dana
pitao si se
ali nisi smeo
manastir tražio si smešno
pitao prazno
teturao se ko slepac
u slobodi svojoj

bojao se Boga
a manastira nema
hm nije ti se dalo
no dolazim opet u krajeve tvoje
spremi se i ne čekaj
ne pišem ti džaba

2 коментара:

Миррослав Б Душанић је рекао...

Постајем све више ЗАРОБЉЕНИК Твоје поезије...

Milan Grbic је рекао...

Хвала!
Заиста ми значе Ваше речи хвале...
Неко ипак чује,зато сунце греје.
Не волим говорити “у име свих нас”,али морам рећи:има нас!!!