goli grob kiša spira
na ravnici posađen
putem ka Temišvaru
jedna porodica zalazi
i nigde
dečijega glasa iz daljine
Bože
neko te je izostavio
ubio se
ubio
i tišina
oko povređenog naslednika krune
koji gleda
ne veruje šta se zbilo
za vreme egzila
komunizam
veriga i kuga
jašu
briju
kao vetar sa Karpata
iz Bosne dave se u blatu
umiru
plaču
sriču
o zavičaju
tu krst osta
i mesec na ruševinama peva
pucanj potmuo i tih
vide kockara
ali tad beše kasno
u partizanima se uči lekcija života
i ima ime
kuće puste plaču
prodaju se same
a otac laži
i dalje laže
to mu je zanimanje
i mnogo ih je manje ulovljenih
gordih
što Velesa slave
popunjavajući knjigu mrtvih
smradom svojim
to je jedino
goli kamen
bez imena i znaka
bez imena i znaka
bez imena i znaka
znaka
