Paul Walker - Praying Mantis - Art Model Joceline
besomučno kida
na komade reže
sa vremena na vreme
kaže da postoji
tu promene nema
ne postoje ljudi
samo divlja stoka
koju greben kosi
iz čeljusti njenih
glas pritajenog besa
u vrtlogu svome
sve što može nosi
velika je cena
vaspitanja kurve
što okolo rže
poput ždrebca
razuzdanog uma
kad se smiriti hoće
sreću svoju gradi
sa krvnim koktelom
ženika svoga
da li uz prilog ili jelo
ptanje je dana
kada tako mlada
mrežu plete
do crnine svoje
udovicom se nazva
ko bogomoljka zove
ka usnama svojim
i zariva kandže
kada sreća pršti
komadi se lepe
ona srećna smeje
a kapavac ćuti
neprekidno jede
ne seća se majke
ubila je oca
sama svoja bila
guste šume vila
koju zemlja ždere
vreme da se vrate
darovani etri
iznenadno
nebo je daleko
kroz kavez zuri
nevidi je niko
zube svoje lomi
škrgutom
doziva izgubljeno nebo
što ga paljenicom jave
prijatelji njeni
sve ređe i ređe
do ekplozije u osvit
poslednjeg dana
