tvoj pogled
poput valova bure
što se slamaju u vinskoj čaši
tu negde
nogama trljaš
cipelom glačan kamen
čekaš neuhvaćene snove
šta bi bilo u momentu pređašnjem
ali fakat vreme
čini da sene nestanu
iz ormara sudbine
u kome svi imamo mesta
živeli draga
i ne okreći se
