Iz šume

osećaje moje o tmini vam zborim
u središtu šume iza mnogih leta
meseci u danima se njišu
u svetlosti mojoj san umilni zbori
kuda ići dalje
kuda iz gliba
možda preko bare
ili kao sejmen ratovati negde
to su moje tmine
te proklete čari
što iz šume cure

zlo oko
oko mene kulja
kuda ići o prokleta zemljo
kad bez tebe neću
a od tebe bežim
jer odrod grabi je od tebe
lobanje šuplje porazima slade sebe

o Gospode kuda ići dalje
kad mi glavu seku jer baš volim svoje
u plamenu što gori vezali su mene
da se njime umijem u sred rođenja
zaveta smene

kuda ići dalje nego u svoje grudi
i svojim glasom pomračinu cepam
očinjim vidom da joj vidim puta
da potmuli kicoš bude večni sluga

Noć u Kikojevcu

noću
kada me pritisnu sve aždahe ovoga sveta
a pod lunom
utvare počnu plesati i dovikivati

kad pucketanja sitna tišinu paraju
i bude iz košmara
pogledam kroz prozor i kažem
gde si
hoćemo li porazgovarati kao ljudi
ili daj zube mi pokaži

a kad zora novi dan uvodi
shvatam
pa utvara je čovek pogleda crna
sa zlom što vri i truje ponajviše sebe

ajd na svoje mesto čuješ li me
osim škrbavih zuba drugo i nemaš ništa
ajd sad ne budi sebi žrtva
neznajući kako polako jedeš sebe noću u Kikojevcu

Kabare

dobro veče
ja samo vaša senka
ono čega se bojite
večeras sam dobio inspiraciju
da vas jebem

dobro veče
sveće sijaju punim sjajem
znam
odluke su donete
vi klimate
a ipak sretno živite
oko vrata mnostvo luksuznih parfema
dobro je
postavljena je nova šema

a
šta je
pod velom noći dosli ste
ipak
nisu vas skroz ubili
niko vas nije video
hm
sigurni ste
ionako ljudi zbore luda je
reći ću vam govna ste

smejete se
da se rasteretite silovanja
a
ha ha ha ha ha ha

zašto se klanjate
još aplaudirate
zar nisam upravu
ispušili ste ga
pa
ajd kući koju otplaćujete
i vašim sinovima biće bolje
platili sve dugove
prodali drugove

ma znam
to je bila nužnost
splet okolnosti
i
uplatite grobno mesto ne vreme
parcela je mala
ali lokacija
pa to je mali raj
a kada umrete
voskari će krasti sveće
a i raskopaće vas posle nekog vremena
kada vas svi ožale
a duša
pa šta je to
realno
Bog je umro uzalud

a sada idite
ne morate mi se javiti
znam da ne smete

LAKU NOĆ

Obraćanje vuku

o gorski vuče tebi se obraćam
baš tebi što me spusti u ovu šumu
sa očima plavim
kako bi prepoznao sebe
zemlju
novu zemlju
u kojoj lome krila
a iz daljine odakle stižeš
šalju mi maglu

o svačemu ću ti pričati
o odrastanju
letu ka novom svetu
padu
saznanju
ognju
ustajanju
baš pred novu zoru

o gorski vuče pogled ti je svetao
i dušu mi citaš dok necujno hodiš
tiho govoris
šta je bilo i bice…..
otvaram ti srce svoje
da sa tobom krenem u prostore nove
dok ne ispustim dah

Edip

kažeš da si zvezda
što sa zornjačom dan nosi
kažeš da si prvi
obasipajući poljubcima mržnje
sa svima si bio
po ramenu poslednji udarao
osmehom gnjide u bezdan gurao

govorio da znaš
smejao se detetu što iz čoveka peva
tada si pao u zagrljaj babe
čijim dojkama se slade mnogi tvoji
a sa njima piješ dočekuješ zore
ti jedini znaš

o neplodni okote tuđega pogleda
mešavino mnogih pao si od reda
busnjem u grudi

nemile ti bile pobede
a poraze braće u sevdahu zalivaš
sa vinom
neznajući za krv

ogledalo svoje u besu lomiš
jer sebe posmatrao si sa neba
bacajući senku u poglede svoje

u vlasti si majke
i voliš sve što voli ona
biti kurva gazdarica prva
ti si svoje znao te ukloni brata

kako svećnjak u blatu sijati može
kome svetlost da preneseš dalje
samica tvoja jedina je kazna
samica tvoja u večnosti kazna

Iz daleka

luka gori a lete galebovi
voda pleni svojom čistotom
a neki ratovi tamo daleko
intrigiraju svojom lepotom

Izlazak

večeras je otrova puna čaša
večeras nestaje jedan svet
večeras je pukao grom
večeras se ruši dom
a mi roblje
u tuđim ratovima se upoznajemo
jer smo mali sa himniom i zastavom

zbogom sveta zemljo
kada ćeš slobodna pevati

večeras je otrova puna čaša
i ponosno je ispijam
sve je zapisano
knjige će listati deca

zbogom
koliko je slatka gorčina poslednjeg gutljaja
na još slobodnom tlu
haubice ječe
hvala na ispraćaju
domovino ti nisi moj dom