Samo ona

ona nema čulnu moć
nigde ne ide
posle nje mogu reci upomoć
ona
rumena seljanka u crnom
za se samo zna
ona zna
pozivi nakon decenije

ona mrzi
gasi luč
pije krv
ona
matica bez ljubavi
odani trutovi
grad izlivaju
teskoba posle poziva
ona je znala
ukrali joj
ona je krala
nešto dala

kaže nema šanse
njeno mesto i ljudi
šume i potoci
na mesima gde se gospa javlja
ona i običaji
ona lola
igra bezbroj kola
mota mota mota
osvojiti mora skota
o kako mota
mora da je skotna
nešto joj treba
zato vreba
pokazuje zube
sikće kao ljuta guja

ona
škrinje otvara
ona misli
voli decu
mrzi da ih rađa
ne voli reći
ne voli ili voli
do sledećeg jutra
ona odlazi u market
pita zar neces ti
ona ima pogled sa svoje verande

u stanu zarobljeni jauci
uništeni jastuci
stan bez pločice
nova je skroz
stavlja šal preko nosa
pleše sa pogledima
ona
kubori sa godinama
odletela sa godinama
ona uvek je ista
ma jedinstvena plodna
ona
samo ona

Konstantinopolj

najlepši zalazak meseca posle burne noći videćeš
kada se svi valovi i vetrovi raziđu
zar te pustinja nije naučila lutalice
beskućniče

sejao si bezakonje
pljunuo na proroka
za rad devica i vina
koja krv ne opija

hladan je vazuh
ne usuđuj se poći
more zna
kako su plamene zastave
isprćale nevoljnike

pomračenje i Maj se pamte
a ja sam svet
svet je moj
i Kontantinopolj u Njemu

Venera

gledam te Venero
o nedokučiva zvezdo
Ti cvetaš i guliš kamen
što pucati počinje
zalivajući čeljusti životinje

udri mačem što priziva
raspevanu noć
o mila
uzvikni sad
da te čujem golu

Sigurno

sigurno
nema nista da ti kaže
toliko godina gažen
ostaje da te laže
i priča o prošlim vremenima
Atlantidi
novom dobu što samo tek nije

život pustinja očaj
i vrag s njima
koliko služitelja
lažnih proroka
poroka
otrovnih poljubaca
sve dozirano sa merom

nož se lako zabada
pogotovo kad se ljubi mrtav čovek
ratnik olovom isceđen
odmetnik od zemlje i ljudi
jedino Bog može da mu sudi
zato hita i pita
od kog se umire hica

posle svega
dušman klet je čovek
baš čovek
ili se barem posle bure rodio
a fukara ostaje
da broji novce
proklete novce
rad kojih mnogo čini
jer mladosti i sveže krvi koja struji
nema
demoni su zauzeti u pustinji
ni jednu stranicu iscepati neće
sigurno

Sa sobom

otišao sam
ima dana i godina
a ko ste vi
a ko sam ja
ja se pitam
uvek se pitam
iako mi se po glavi vrti milion činjenica
da li ste postavili sebi to pitanje
kada tako bezdušno mrzite

a ipak biće da su od vas ostala zgarista
jer šta moze ostati
iza mržnjom pokošene duše
dosta svojatanja i reči koje prave teskobu
neki ih kletvama zovu
meni je svejedno
taj osećaj ne gajim u sebi
a ideal rad koga me izgnaste
deobe i vreme potroše
reč ostaje da se prenosi od kolena do kolena
kao kakva zlica koja pokvari vrhunac svake radosti
a život bez radosti
hm tako brzi prelazak u okviru iste horizontale
iz raja u pakao

zar je nesvest u momentu vredna toga
no gordost je tu da kaže
nema greske
i proces teskobe
preznojavanja
mučkog udarca srca
ispadanja ociju za belilom pred njima
neprestano se vrte do iznemoglosti
i nema sećanja do narednog crnila
kada se žile zategnu i zalede
i opet ista procesija
iz ambisa u ambis
vreme trci
a tiha bolest muklo krije reči pokajanja

hiljadu je idola
mnogo više klanja
ratnici se vraćaju i slušaju glasne trgovce
ne znajući da prebijaju tuđ dug
i koliko puta treba da se kaže
ili se viče ili se laže
biće da je duboka tema
dok se ne pojavi ista šema
uvek ista šema
plana koji u propast zove

Sizifove muke

ko upozna Hada
spreman je napustiti svet
on odvalači kada dođe vreme
i počinje ciklus semenki života
koje zlo proguta

zapisi se posvećuju Bogu
društvo je opterećeno smrću
tamo se živi u raskoši
univerzalna sila učvršćuje veru

onaj ko dobije nebo
postaje car
Haron kaže
prevešću ti dušu
ali ako duša nema talente
neće naći svoj mir

u malim škrinjama
sačuvane su kletve
Sizif je pokušavao da prevari smrt

Pustinjski plamen

neka reči putuju
neka šire plamen
iz pustinje si nikao
postao ugaoni kamen

pod zastavom slobode orila se pesma
pustinja je slobodna
bogata i svoja

ali reči pesme zasmetaše vragu
godine su išle
nađe svoju mazgu

tlo svojom krvlju si osvetio
majka primila te k sebi
i postade plamen

vetar s juga pesak raspiruje
žrtvu tvoju zna
zato reči putuju
zato šire plamen
Beduina što je negda bio kamen