DIJALOZI U TMINI

Svedoci mi nisu potrebni
Stereotip kastrira
To je jedino što znam

Tmina
U vodenici vile kolo vode
Munje su mđu nama
Sedeći na Zemlji
rekoh im
vreme leči sve

I ču glas
Kreni zamnom
il zauvek tu lutaj
Umorno breme traje
Da bi zidao hram
ostavi al ne zaboravi
Ne pričaj sa volom
da rogove njegove ne krasiš

Osami se
Nema ljudi
nema problema
Doleti do Suca
al zadrži poklon svoj
videćeš da je vreme stalo

Potom
spusti se na zemlju
zemljana radi
Progutati knedlu
zbog vlastite senke
Zatim se podići
I ponovo vremena nema
Njihov pepeo biće ti nagrada

Kažeš mi
Glava kao rupa crna
kao tvoja duša
Radije ću umreti
nego tebi dati kontrolu

Poznaješ li sebe
O čoveče što tako zboriš
Na licu tvome nevidoh ožiljke
Gde je tvoj nezarastao čir
Žig mučenika stavljaš
Ne koketiraj

Rzmisli
Da li si spreman za vodenicu
Voda pere
Munje su među nama
A ko ode
otišao je
stereotip kastrira
Na samrti ću dete biti
ANNUIT COEPTIS
Mi se ne poznajemo