Prvi dan olobođen od laži
Iz praha dvorove stvori
U trpljenju smernošću kupim lovorove grane
Idem
da dostojno jedem
Samo se jednom pada
Uzrasta ko krošnja
što hvata kapi kiše
Lepota duge,podseća na datu reč
Da korenje ostne čisto
za naredna pokoljenja
Da smelo i svesno
U slobodi svojoj
Hode po zemlji
što nečistim ukaljana beše
Reka svojim tokom ide
Kroz vreme u večnost
sa pravdom ne trune
Нема коментара:
Постави коментар