понедељак, 26. јануар 2009.
ZUBLJA LUČA
Kroz krošnju
gledam Danicu
lomeći bagremove grane
Putujem
daleko je polje
Vitezove
kockar pretvori u monetu
Bagrenje bagrenje
svuda oko mene
vidik sužavaju
Čekala si
da leđa okrenem
Opijen ljubavlju
oslepeh
Nož u leđa
po ko zna koji put
Matice matice
trutove ste vadile
nebo ne date
Neučtiv sam
Derem se
dok me kolju
Izdati moraš
Zadovoljiti
samo sebe
tuđu volju
pojas sam
Odlazim
Verujem
Volim te
U ozdravljenju
bićeš cela
Sa novim danom
hod ka Suncu
Pod stopom
lom suvih bagremovih grana
Ožiljci neka stoje
nije bilo džabe
Daj mi zublju luča
da osvetlim polje
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар