MIMOHOD

Zemljom hodi
u tuđim rukama kora

Obasjani svetlom svica
koračamo
do čarobnog brega
Prolazeći
kroz zore

Šta je eon
smrtnom stvoru
Šumu
leševima ravna
Od zemlje krasne
Kampučiju stvara

Crv
život jede
misli da je crven
Smrad
njegovu pesmu cini
Fecesom se svojim davi
pljunuvši na put slave
život guši
sebi meta

Na visu
nema veka
Trpeza
život stvara

O draga
eto leka
Primi svetlost
hodi smelo
To je radost
novog veka