ГОД

Питао си ме
вреди ли
Побегао би
рад дужег дисања зрака

Снагу вечног даха
неспоизна
Самоћа и гордост
нгризају и троше

Страхом потрошен мозак
што свет кроз мозаик гледа
несклапајућ коцке

Жонглери те
заводе
троше
вређају
Трпиш
волиш представу

Што си рекао
рекао си
а о себи понајвише
Пут путуј
и не срамоти се

Као опомену
даде те Бог
Хуле чиниш
у пјанствима
а свако једног дана
нађе пут
Тако случајно

Осами се
и схватићеш
да реке теку узводно
а вода низводно
Пази како збориш
да ти кам не погане пси луталице