jesen
smrt kuca
ona me je primila kao druga
da li je htela ili se boji zime
i škripe snega
kada ne bude bilo suvog lišća
kao svedoka proleća
o Bože koliko mi je žao leta
sunčevog svetla
jedinog leta iz smeta golemog snega
o Bože obasjaj zamrznuti mozak
a šta to kuca pitam se
pa neka kuca
ja prolazim pored
leto je u meni ledena figuro
Нема коментара:
Постави коментар