ona je uvela
ona je uvela dečaka pod jorgan
jorgan je velika planina
jorgan je mirna planina
dečak je mlad
mirno diše pored njega
pored njega sve je tiše
hoće više
dečak gleda zidove i sve se njiše
ljuspice padaju
one se ne nadaju
dosta im je već viđene priče
oluja ulazi
ona jaše
da se dečak seća
da se dečak seća
trenutna sreća
do veka nesreća
dečak izlazi
ona bi se rado ubila
koliko ih je ubila
sama ostaje
žuta crvena bela
opet žuta
to su listovi dnevnika
kog piše u sobi kraljica
zvezdarskog hotela
2 коментара:
ja "ne znam" poeziju i ne čitam je, ali osećam ovu atmosferu; ovo zvuči teško i sjajno...vaše?
Moje.
Iskustvo pretoceno u stihove…pravo ziva se da osetiti,samo tako.
Drago mi je da vas stihovi intrigiraju.
Hvala. :)
Постави коментар