čeljusti mrtvih ljudi kidaju se
glad u rodnoj mi mrtvaji
svaka zgrada kao bunker
prolazim kroz vatru
shvatam kako je pakao pusto mesto
i sve smrdi
ne nije smrad iz poljskih klozeta radničke kolonije
nema je već duže vreme
a jače smrdi
pogledi kupljeni na rasprodaji
neće krst hoće korist
a i kiša beži oko
malo može šta da spere
zakatančena fabrika cvili
jedino su psi sretni
a pruga je tu
legni radniče
tvoj grad je crven
dopuni kolorit
utopi se u boju
koju kurjaci jedino vide
vozovi su otišli
više ne prolaze
bombe su pale tačno gde treba
zarđali zupčanici su te ispratili
pucaj i odlazi ili beži
bolje je
neka bude ružan san
ne daj da ti slome krila
i piju iz putira tvoju krv
sa razbijenih humki u Šumaricama
na kojima brojke prekrajaju
skinuvši petokraku
Нема коментара:
Постави коментар