XV

Soba
beskonačni redovi flaša
sanjali smo bolji svet
znali kako krenuti dalje
i terasa
mi grlimo grad
zidovi pukli davno
a žohari marširaju van

gledali smo avione
uz pivo pilotu nazdravljali
Zvezdara se kao i uvek kupala
pod tonama insekticida

ma znali smo kuda
al se lutalo
od sreće plakali smo tad
i puca eksploziv u zimu
ajde zbogom
gerila
šume
Smak

i ako mi zveri ne prekinu vrat
vratiću se na moj sprat
iznad prodanih kupljenih
špijuna
kurvi psihotičnih
umrlih i koji to nisu

odlazimo put vetra
iznad drveta koje prvo požuti u šumi
opservatorije
Dunava ili Avale

odlazimo da se sretnemo
u vizijama koje živimo
i govorim u ime svih
mada mrsko mi je
ali imam pravo
jer sanjari bili i ostali smo
leteć iznad vatrometa u svečanim noćima