gadiš mi se kao pojava
ne želim da čujem tvoj glas
i svaki pokusaj uzludan bio je
ginuo sam po ko zna koji put
ispadao budala
jer si me klala
večito jadikuješ nad sudbinom teškom
a u tišini
hiljadu demona i predloga
ulov je zagarantovan
ubijaš sebe
ubijaš druge
jer su ubijali tebe
sekli vene
znam da život ti vene
zato odlazim da nadjem bolji vrt
u ovoj oazi streljan sam mnoštvo puta
jer sam ti verovao
i pao
a tvoja je naravno poslednja
želis da me oslepiš i pustiš u svet
novac jedini gospodar
isplaticu dugove koje mi namećes
jeftino se prodaješ
i zbogom Osenijo prokleta
gradi svoj grad i visok zid
ako ga drugi već nisu napravili oko tebe
i dokona psuj i bacaj kletve
meni nije oprošteno i ne treba
ne tražim milostinju
od vernika koji veruje u samo svoju istinu
zbogom
Нема коментара:
Постави коментар