Drač

došao sam do mora
voda izvlači svu zemlju osvećenu
i krv istočenu
neka čisti talasima
neka peva šumom
miliona vojnika koji plutaju

vredelo je ići dalje
i opet bi krenuo
ka suncu koje peva
miluje rane
otvara oči
a laž pišti između prstiju sa nogu
i smrdi ko vrag
iz čizama raspadnutih

more
prozori su otvoreni
vazduh i galebovi
brodovi i nove zastave
putevi i hramovi
izgoreli
srušeni
spaljeni
svi su tu
sveštenik u katakombi
šumski čovek što trči ka Bogu
lopov što se prži u napunjenoj luli
opijen grehom rida i mrzi sve oko sebe
prodao je

a duge su kolone ljudi iz zemalja zanih i neznanih
tu su i oni koji su ih zaboravili
radnici na berzi što su dane izbrojali
a grafikon
ništa u zavisnosti od vremena prošlog
zabo sam koplje na pešcanoj plaži
krvarim i dalje
jer znam