Možda

u noći grede škripe
konop vuče
tišina puna demona što skiče
povlače brašnjavo klatno

kako škripi
o kako škripi

da li su zubi ili greda
beli prah
leto izmrvljeno žrvnjem sudbine
hrani trošne živote
uplašene od zimskog biča

žile se stežu
vreme seče
život pršti na sve strane
o gordosti što možeš sve u trenu
prizvala si obrezane žene
Lilit što su palile svetlo u noći

obeležene majke
prve su
prve su
prve su
u redovima ubica
a to sam bio ja

rekoh
hajmo ubijati
hajmo graditi
hajmo rađati
zalivati
vile biće mirne

ne plačem
samo radim
vezujem omču mornarskim čvorom
ja sam poslednji pomorac
daj da ti ljubim vrat
i pustim te u večnost
kroz krug olujnog mornara

psalmi
čuju se psalmi
čuješ li
to te jedino mogu pitati u belilu
slušaj dok me čuješ
slušaj kretanje
jedan
dva
tri

šta to škripi
šta to peni
izgubljeno more za tebe i mene
možda