u daljini gledao sam sliku
prisećao se svog zavičaja
a sad hodam
stazama rodnog grada
idu slike iz velikog rata
u to vreme
svetlost dana
muze moje zadržavaše
a oštrina glasa prolama se
još i sada
reči mojoj ne bi glasa
da pospeši volje plam
ispite sam dao mnoge
glava moja peva sad
oko mene lete sablje
a ja sanjam zelen gaj
gde pobeda peva sada
a pod čizmom cvili crv
što je pisko iz svog glasa
a za njim rulja masa
neće moći više tako
vratio se novi stroj
iz tuđine sa ožiljkom
da pokrene novi boj
Нема коментара:
Постави коментар