Povratnik sa karavana

 

Truleži ispod nokta

koja ciči poput crva

šibicara koji jedu

nadu dobru povratnika sa karavana

Dubrovnika starog dobrog

osvajanja planina

lavina pustih sivih

gubitak sebe poput oka

poput starih dobrih dana

smeh šibicara

vika pacova

grešnice koja

na posletku jorgan guta

sve u svetu Boša platna

vreme jede

bije vazduh poput klatna

ono trči i na tronu

jače bije neg u glibu

prijatelje prave tvori

saveznike bivše mori

i u bolu svoga srca

odgovori na pogan reči

nož brat viteza mnogo boli

i u trnju i na prestolu

nema više šta reći

odlučenje raspad njegov

ali vreme kuša dalje

nemi pogled

dva štakora

što su kućom svetom išli

devicina pade mrena

nema žala ni kamen opala

ahata dijamanta

kad se proda srce Kralja

a Kralj ide

nastavljajuć stare pute

ljuto gleda

mudro kroči brdima

svoga kraja

znde ko je osto

a kroz potop ko je otpo

neće biti popa Mila

za kim lije suze teške

neće kusat od večere

koja servira se uvek hladna

Bogu daje

tako prašta

peva

nikad više bez prestanka

Steinbasovom prugom

 

Skriveni tragovi

Pored prolaze mnogi koraci

po kamenu kršnom

što ih može pojesti

Građevine Mlečana,Napoleona

Zelene reke

Masline vekovima stare

hladom kriju jame

Dalmacija pusta govori

Gorštaci i ratnici

Svi koji mogu

i ostali mislima plove kamenom

Od Strmice,Krke

sve do Zadra,Paga

Vode

slano-krvavog ukusa

kušam sa puno ponosa

Prekrstivši se uz čašu vina tog

znajući da iako pusta

vrvi od života

Uči i priča

Zapoveda

Vraćajte se!

Idus Martii

☆

Prolog:

neumilna tišina tame

u noći punog meseca

koji sutra opada

glasovi obmane

međ staničnom šudrom

°°°

Kaže nije tako

slušaj mene

još je vreme

Neki dokaz nude

bacajuć stare uniforme

a zeleni kadar dalje hoda

nehajem maše kao kakva roda

Rode moj

hoće li biti roda ili pomora

kada niko nije mogao

Harikiri je lek

pomoći jedni drugima

pa da navrnemo kačket

svoje vojske

i u svoju pivnicu

A gospoda piju vina

do poslednjeg čina

Hajd

pozdravićemo se

Posle ovog brat na brata

i govoriti uzalud je

zla ćud se ne menja

u sva vremena

novih mesečevih mena

kada prorok reče

Cave Idus Martias

Drobeta-Turnu Severin

 Sedim tako na obodu moje domovine,gledajuć daleko preko reke  daleko mračno tlo i narod čija je svaka peta srpska.

 Pitam se onda:imali smisla ili to neko debelo igra?

 Opasna je to igra,pogotovo kada pređeš granicu i zapevaš:doviđenja na vlaškom drumu,što kaže Džoni...na kom se boje definitivno gube,a putevi bivaju krivudavi,mračni...i slučajni prolaznik,Romonješka sa staklom cvikera k'a tegle meni kaže:Italiano,

Italiano,Grmanija.

 Kažem:Srbija..Serbia...a on me gleda i čudi se,neznajuć' da lavirint prođoh da uđem u Vladovu zemlju gde me dočeka urlik radnice graničnog punkta:Vinjeta,pumpa,

kolega...

 Ipak izgleda lepše 

Drobeta-Turnu-Severin,rodni grad Aleksndra Lera,beogradskog bombardera iz Aprila '41.

 sa Zapadne strane gde postoji kej umesto pruge.

 Dođoh u taj ex K.u.K. grad.

 Stara katedrala i Ortodoksna crkva rumunskoga pravoslavlja,nove gradnje bogato ukrašenog ikonostasa ka' u ruskoj crkvi sa manje od deset likova.

 Većina zuri u mene umesto u raspetog nam Hrista.

Jezik nije bitan u veri našoj,kažem sebi..kraj službe izlazim i vidim lokalne cigane,kao jedine stanovnike Lerovog grada.

 Potom park,gde se bronza Neo-Klasicizma preliva preko belog memera i klinka,koja jedina zna engleski nas fotka.

 Kažem joj:Tnx

I'm neiberhoid from Serbia...ona me bledo gleda.

 Kaže:What are dong here?

 Kažem:Turisam

Bledo me pogleda,a mi bledi kretosmo put Golubca da se okrepimo....

 

Ad vitam aeternam

на језеру сам
чекао боље дане
видао ране
срео срећу
дочекао да шетам децу
Круну највећу
 
тако данас
од сада
уморан дођем
бацим камен
зажелим жељу
после путева
увек се вратим
у своју земљу
 
потопим се
сред шумадијског мора
у издаху кажем
живети се поносно
треба и мора

Krst moj

krv mi je u očima
znam da osveta je Tvoja
pomozi mi Bože
nakon toliko godina
ma koliko debela koža bila
ma koliko volja snažna 

krv mi je u ocima
dao sam sve
miševi pogane rane
bilo da su beli ili oni najcrnji
menjaju obličja i načine
zmije ćute i gledaju
blavori za stolom nazdravljaju
kako da ih ne satrem
osveta je Tvoja
pomozi mi Bože

peo sam sam se na Sv.Srđ
videh đavla kako pljuje
po kamenu Svetom
mudrošću tvojom 
kroz mudrog Dubrovčanina
rečju okovah ga
nestade pogan poput ponornice
rekoh:ponornice
meni duša poput ponora
pomozi mi Bože mirom i voljom

svinje grohtahu
majku mi psovaše
zanat mi vređaše
nesta žene ljudi prijatelja
pomozi mi Bože 
mač mudrosti
čekić presude 
iskuj u meni
po rečima tvojim hocu sudit
osveta je Tvoja
Ti reče

upregao sam svoje legije 
da neidu nigde
urlaju sa povikom poput Cipiona
Cartagina delenda est
koliko Hanibala crnih
dahće oko
daje znak
pljuje
poput nemoćne drskosti
znam 
visoka je cena spasenja
i kada se posle bitke vraćam 
na pocetak poput Pira
i kad bol istačem
znam osveta je Tvoja

otišao sam preko reke
dve tektonske ploče 
tu se milovahu
Stoblina lažju zatrovana
Sotonski sluga selo im gradiše
belege njegove 
na se i u se stavljaše
svinja je dosta 
a daleko je more mramorno
ućutah-prećutah-ućutah
pečenja dosta
neka se posluži ko prođe
Orlando je pogledao i otišao
obuzdaj mu mač
nemoćna drskost gosti se tamo
i nije mi mesto

deco moja odoh ka Kraj Nikola
onam' onam' za brda ona
neću pasti ko Tomaševa glava
iz zvrđave tvrde sa vama 
gde mi je i mesto
sa vama
gde Sunce nove horizonte rađa
tu je mir
Osveta je tvoja reče Ti

više krvi nema
posle ove pesme

Konkubina

ti si moja konkubina
himnu pišu četiri oka
susret nije naracija teška

ne poriči snagu Pana
nema igre s lučom slave
znaj nisam crn
pogledaj me u oči
ne igraj se sa životom
ta priča dovoljno dugo traje
 
trougao i krug oko njega
zar si spremna
zar si spremna
 
kuda idu otvorene tačke
kad ih dirneš
a ti vrisneš u visine
lomiš stene
lomiš grane
sunovrat kroz kuloar
sudbina izgubljene ovce
kroz kamenje
kroz kamenje
 
a ti vrištiš zoveš sada
vrhovi su moji zastićena vrata
uđi
kada te pozovem
ti si moja konkubina
znaš se igrat s lučom slave
mlado meso vuci slave

Jupiter

 

koliko je sve minorno

spram kosmičkog poretka

u grotlu geneze zakona Apsolutnog

 polja oluje strahotne

 u potpunoj tami tišini diljem prostora

 vladalac je Suncu bliži

 kroz magmu i led

 kroz haos

 dovodi sve u red

 Amin

Buđenje

budiš se jutrom sa tim
hladna voda ne ublažava bol
poslednji put sam bio
poslednji put sam video
još jedan gutljaj i nestaje bol

zašto?
iracionalno pitanje
jedared postavljeno
ateistima pted oltarom
uvek novi razlog i zbogom
zbogom zauvek u ovom obliku i pojmu

ne mešam pojmove
granica je jasna
ko je odrubio glave
pa ih posle kalemio

gramofon
ah taj gramifon
po sto puta se vrti ploča
pa se menja
poput uloge za gosta brata prijatelja

prijatelja
suze mi od smeha
nevolja dovoljna
vidimo se online
dovoljno je

nekad fotografija izgubi smisao
kao smislena konstrukcija
nema tu ni Vjeruju ni Paterimon
nema tu nista sto bi trebalo da umre
proćiću miran bez saucesća
u tom slucaju nigde ne žurim

ne zurim
nema ni potrebe
dosta sam natovio svinja
a šuma je sve manje
brisan prostor daje slobodi na volju
čiju volju?
narcisoidnosti u oblandi religioznih tema
Amin

07.06.'18.

Si vis pacem para bellum

u daljini gledao sam sliku
prisećao se svog zavičaja
a sad hodam
stazama rodnog grada
idu slike iz velikog rata

u to vreme
svetlost dana
muze moje zadržavaše
a oštrina glasa prolama se
još i sada
reči mojoj ne bi glasa
da pospeši volje plam

ispite sam dao mnoge
glava moja peva sad
oko mene lete sablje
a ja sanjam zelen gaj

gde pobeda peva sada
a pod čizmom cvili crv
što je pisko iz svog glasa
a za njim rulja masa

neće moći više tako
vratio se novi stroj
iz tuđine sa ožiljkom
da pokrene novi boj

Boj

ja sam onaj kome se sudi
znam gde lomi se breg
sa vetrom pod zastavom
stojim i sada
a ko zna gde je odred moj

istinu pričam
rođeni krive
kažu kriv je legion tvoj
usnulih ratnika
što kroz noć plove
zastrašujući lažove
pogotovo kada je noć

tišina je tiha
a savest već urla
opet u lancima želi me mrtvi stroj
neće vam proći železne glave
gazim vas čizmom
pogledom drobim
mačem svojim krećem u boj

mušica puno otrovnog roja
hoće da guše
postati neću njihov soj
ime je bilo ostaće biće
nisam sigurno prosti konvencionalni broj

Svetionik

konačna istina će se saznati
da li smo bili svetionici ili brodovi
svako je bio u istoj ulozi
svetionik ili brod

plovio sam
da kažem gde je stena
stena o koju se pramac cepa
ko je slušao
slušao je
a ko nije
opet dobro
čuće

idem sada pravcem
čujte
nema toga ko buru nije prebrodio
nema toga ko se nije nasukao
ima onih koji su nastavili plovidbu
nesebičnim srcem
ukazujući gde treba stati

talasi o hridi
talasi o hridi
kao uzburkane misli
talasi o hridi
kao uzburkane misli
kao nove ideje
kao novo rešenje
kao vizija za nekog
kao istina za slepog

u ime prošlih vremena
u ime razbijenih stena
nazdravljam
ŽIVELI!

Dorćol

predvečerje
bolest poćinje da svrbi
kada se setim močvare

ostaje da se pamti
osmeh
krhke kosti
mozak izlomljen
i tone što ubijaju vazduh

tone
čuje se povik
kuda kuda kuda
ostaje samo
ko nije imao kuda
voda se valja
a talasi tapšu
siguran je put za Jug

došlo je vreme
plaća se dug
i red ratnika
bio je veoma dug
od Slavije do Kalemegdana

olovo uzavrelo
izvori inkaptirani
plovidba podzemljem
priča
o svemu
niočemu


šta sam hteo da kažem
to!!!
zar ti nisam rekao
šta se zbiva kada Dorćol pliva

koliko krvi
aviona i pilota
sa nebesa mašu
jureći Mahmut pašu
i vreme teče
a govna smrde
iz zoo vrta
podvučena crta

davno se pilo u Nici
posle Velikog rata
rezidencija
neutralnost
narcisoidnost
svrstavanje
suicid mu kao sud

konzervirane kuće
vreme je stalo
od prevrtanja Niša
princip je isti
dobar dan
svako dobro
važno je da je on dobro

Sudbinska pesma

sedi na Suncu
i broji nam vreme
dok živimo u samoći

onda se sretosmo
u mrazu zimskom

možemo biti prijatelji
reče mi ona
reče mi ona

biti prijatelji
do kraja

do kraja Sunčevog puta
ja sam tvoj lek
rekoh i poljubih

Zajednička pesma

o mom pesništvu:

ide od mene
samo od sebe

ja ti i svi mi

to je lepota života
iz pada
iz skoka

u suštini ne brini
dobro se čuje
ako se kuje

Šaman

ka Suncu ide
okolo gledaju nemi lik

izašao je tako tiho
nasmejano
koliko da se javi

poslednji pozdrav
ne postoji

iz jednog prolaza
u drugi
iz jedne u drugu zemlju
drugačijih odnosa
svega drugačijeg
bez straha
zato je u Suncu

grejući osmehom svojim
kad god se javi

22.12.2015.

Rep

tih dana
baš tih dana ona mi reče
tako neosetno
provokativno
On ima rep
baš taj rep
što ubija i voli

izbijajući iz žene-đav'la
pucanje se ćuje
taj cinik opet progovara
pa naravno iz nje
koja proizvodi i stavlja am ždrebcima
i jaše
tako jako
reda velićine sudnjeg dana

ona daće otpust samo
samoćom platila je cenu
hm samoćom pod velom tajne
tako prozirne i bajne
i ćuti
zna kad treba
gleda
vreba
poput smrti kosi
i nikog ne voli

vladarka tame
u tišimi pale se drame
ona je jedna
bez nadimka
imenom svojim ubosti spremna
izjaviti ljubav
tako ispada
mada
doći će po svoje
kad
tada
možda sada
nikad se ne zna
eno je gleda
i kaže
jeli bre
šta će da bude sa tom pesmom

Ne okreći se

tvoj pogled
poput valova bure
što se slamaju u vinskoj čaši
tu negde

nogama trljaš
cipelom glačan kamen
čekaš neuhvaćene snove

šta bi bilo u momentu pređašnjem
ali fakat vreme
čini da sene nestanu
iz ormara sudbine
u kome svi imamo mesta

živeli draga
i ne okreći se

Magična igra zastave

E zastavo
zašto smo svi ovo

krug si napravila
i opet si se rodila
i opet smo te prizvali
stvorili te
doznali

treba zaslužiti
da
treba zaslužiti
to

Troje

Troje

zaboravljam
zapisujem

kritičko mišljenje vredi isticati
ali ne frkventno

ja odjebem
kada trebam da molim

ne mogu da pustim
lepe mi se prsti

vodim računa o tuđim osećanjima

mora malo
to kažeš kad otpisuješ

M.A.M.