skip to main |
skip to sidebar
Боже
Ти који
на овај храст
Благодат шаљеш
помози нама
који радошћу
теби приступамо
Знамо
одолевао си
маловерностима многих
што тело твоје распарчаваше
незнајући
Дао си нам светло
нуклеус
који окупља нас
да се окрепимо
силином
Твојих дарова
О Ти
О запису
незаборави нас
у трагању
борби
Дај нам обличја светлости
да се наши непријатељи
посраме и смире
Пронађу
прави пут
кроз тебе
са Њим
у заједничкој нам вечери
О Агапе
Крећемо
поновним доласком
приносимо
таленте нам дате
Умножене
као добре слуге
У вечери
заокружимо циклус
Кренимо даље
трудом нашим
Остај овде
буди са нама
да нас лечиш
О нас
са свим знањима
тако намоћне
Како би
крочили
у снази душе и тела
Боже
Ти који
на овај храст
Благодат шаљеш
помилуј нас
Слика идола
у ковници виси
Светлости не би
да покаже пут
Лутање тешко
агонију створи
огњишта нема
Ковача
вагинином вољом
убио је син
Истина боли
гласник послат
да извиди
у новој земљи дом
Разговор
попуњава време
осмех у грчу
једноличан тон
По фиокама
тражи доказе
Због љубави дечије
морао је ићи
Сетио се питати
на самом крају
Шта међ браћом
изазва галаму
Рече
све је поштено било
Да ли је клима
или лоша глина
Посуде
у ког су вештице
стављале усуде
Или је мајка
родила Едипа
Рече ми
зидови су нам сведоци
Крвљу је потписао
добио знање
Oсмех мами
по козна који пут лаже
Покрасти сваког
отићи даље
сведочити лажно
за оног ко даје
Лоповима из руку
клизи имање
Земља се краде
губи се име и звање
Иди
Пренеси даље
Ti što imaš malu crvenu
dobićeš više soka
Tvoja mala
umiljato blista
U tebi
stablo se lista
od tečnosti
koju skrivaš
ali nisi škrta
Uzmi me
kao pobednikaKIM
Iluzija u noći
Anarhija u srcu
Okrenuli se nisu
svanuo je dan
Šta su IZMI
na početku eona
Skrivanje iza osude
da poraz manje boli
Pao je zid
Novi je još veći
HA MELEK LE ISRA'EL
za zlatnu zoru
Dok Posejdon
more talasa
Osećaj
u govoru
u pokretu
jača
Citatori
se noćima skupljaju
pričajući
o svetskoj revoluciji
a zore svanjavaju
U beznađu komleks
kroz nestalnost lika
što mozgove
poput sira seče
Klanjanje na pomen
dela i lika
Maska askeze
gura vojnike
Lobanje šuplje
odaje mu krase
Prolazi
kroz crne rupe
Prvi redovi
uvek su puni
Fotografija iz ugla
ulepšava prikaz
Mašina cvili
škripeć
oštri zube
Ulaze
teški kao breg
da osete teret
mesto njihovog života
Munja seva
podsetiti hoće
Napajenje
nije večno
dok se Zemljom hodi
Bol ateiste
u vremenu traje
Ne veruje
drugima kaže
Ne sme sebi priznat
A mašina cvili
škripeć
oštri zube
drobeć mrtve ljude
Zemljom hodi
u tuđim rukama kora
Obasjani svetlom svica
koračamo
do čarobnog brega
Prolazeći
kroz zore
Šta je eon
smrtnom stvoru
Šumu
leševima ravna
Od zemlje krasne
Kampučiju stvara
Crv
život jede
misli da je crven
Smrad
njegovu pesmu cini
Fecesom se svojim davi
pljunuvši na put slave
život guši
sebi meta
Na visu
nema veka
Trpeza
život stvara
O draga
eto leka
Primi svetlost
hodi smelo
To je radost
novog veka