1414

ona je uvela
ona je uvela dečaka pod jorgan
jorgan je velika planina
jorgan je mirna planina
dečak je mlad

mirno diše pored njega
pored njega sve je tiše
hoće više
dečak gleda zidove i sve se njiše

ljuspice padaju
one se ne nadaju
dosta im je već viđene priče

oluja ulazi
ona jaše
da se dečak seća
da se dečak seća
trenutna sreća
do veka nesreća

dečak izlazi
ona bi se rado ubila
koliko ih je ubila

sama ostaje
žuta crvena bela
opet žuta
to su listovi dnevnika
kog piše u sobi kraljica
zvezdarskog hotela

1000 načina

sve je jasno
sve je prejasno
smo ćuti vrti mi se u glavi

ja sam stranac
boli me kurac
mene to dodiruje na drugačiji način

ja sam toliko visoko
nemam tih problema
dunavska voda do mene neće stići

na hiljadu načina govorim grčki
ne razumem vašu sreću

M.I.N

LUCIDUM INTERVALLUM

obasjani mesecom uzdišemo
generišuči Sunce koje srce otvara
spoznajom vreline vode
što spaja i čisti u svetoj noći

dočekajmo zoru zagrljeni
sloboda se skupo plaća
svako od nas nosi džak soli
a rana gnoji
s mudrošću u bolu
s radošću u gnozi

voda se penje dobijenim vidom
dok med nam sa čela kapa
glasova nema

KROZ JESEN

jesen
smrt kuca
ona me je primila kao druga
da li je htela ili se boji zime
i škripe snega
kada ne bude bilo suvog lišća
kao svedoka proleća

o Bože koliko mi je žao leta
sunčevog svetla
jedinog leta iz smeta golemog snega

o Bože obasjaj zamrznuti mozak
a šta to kuca pitam se
pa neka kuca
ja prolazim pored
leto je u meni ledena figuro

Strava

on je beskrajno u pravu
pogled je stavio u liniju pravu
kako bi postao vodeć druge
gurajuć ispred sebe druge
ma mora da bude
nema mu druge

samo napred protiv diktata i ugrozenih prava
tu se krije linija prava
od borca nasta izvajana diktatorova glava
koja bledo gleda na ljudska prava
oko njega gomila strava
na žig ceka gomila volova gomila krava

Suština

još Cezar je govorio
budi fin i ne pitaj gluposti
sinu Brutu dok mu je zabadao nož

tajna o pitanju je ostala večna

ćuti i ne pitaj gluposti
suština je gola

U čije ime

u ime čije se izvinjavas sine
ni rodio se nisi kad je sve to bilo juce
sad okovan trnjem u nebo gledaš
i cemu se nadas

svi smo loši
svi smo krivi
bas mi Srbi
kasapi vampiri

baš mi
iz čista mira
kao da klanica nikad nije bila

i kome se izvinjavaš
unucima kojaca
e baš smo fini
kada smo se branili
da nas po drugi put ne bi ranili

ne pitas se što nas nema tamo
zasto su te kuce zarasle u šiblje samo
a vetar bruji po cadjavim zidovima crkve

ma kome se izvinjavaš i u cije ime
neko se borio dok ga nisi dobio
sine