OPSESIJA

Osetićeš ukus krvi u tmini.
Niko neće znati,
sem Boga i noći.
Zora.
Svakog put prati.
Do sna,opran željom će doći.

Iz hrama,
međ dva hrasta...
Ispred more se talasa!
Zagrli ga.
O,zagrli!
Nije masa!

COITUS

U magnovenju raste falusno obličje,
dok cvetaju ljijani.
Njiše se u transu,
što ga Lilit tvori.
Egzaltacijom bi kreiran posle gnoze.

Oluja.
Rascvetana bajka proguta.
Logos izmešan sa hukom.
Zora je svanula.

KREACIJA

Da li ti smetam
Mnoge su pesme nastale tako
Iz plača u osmeh
dok nemir ojača
Zategnutu strunu pusti
Počne da ruši
Ne volim te više
Odoh svojoj kući
S tminom plesat do krajnjih granica
Lebdit užitku krajnjeg zanosa
Kroz eone vile što nedostojnog slede
kroz oči vode da oslobode

KAPIJA

Božanska kapija se otvori.
Bila si dar.
Tako sama,
mislila si da je kraj.

Neostaj na pola puta,
do kraja je veži.
Naoštrila si turpiju?
Izazivaš mi refleks.
Orjent vodi.
Plačeš plave suze...
Diže kad osetiš bezdan.

Ah!
Rođenje.
Peva raj.
Učini mi to.
Stavio sam čađave naočare,
da te bolje vidim.

Gnev iza tebe,
Dok putuješ kroz strip.
Prepusti se!
Ne stoj k’o kip...

Igraj oko venca.
Večeras sam jedini gost?
Bezobrazluk prekida post.
Jede te jedan dečko?
Što na to tvoj tatu kaže?
Perjanici stoje oko tvoje vaze...

MASTILO

Mastilo zri,
a laju psi.
U njemu ja i ti.

Tvorimo zapis za nas.
Stvarao se mnogo,mnogo puta.
Zagrljeni tako čekamo nova jutra.

Ništa novo,
Al sreća nas umi.
Baklja naša večnu tajnu ubi.

Laju psi,
Videli nsu!
Nedajmo zapis.
Nek laju večno!

Sa krvlju iznojem ljubav se kupi.
Mesec u uzdahu.
Tvrđava u tvrđavi.
U velikom bolu se zaslužuje.
Da otvori prozore,
Krenut hodnicima u vekove nove.

PUT

Dečija krv nije dovoljna
Bila si saputnica
Okovana zidinama
zarobljena u dolini
Tatu kuje kalup za žigosanje
dok kućnog ljubimca vuče za sobom
Teg ga veže
Tvoj hod sa njim
pomeraš se sve teže i teže

Na ušću je Vavilon
Hoćeš da te vodim
Po hodnicima
putujmo
od Dardanije do Kalemegdana

Moja snaga u tebi utemeljenja nema
Uz nas su produbljeni Bogovi
što im u transu poruku šaljemo
Tren koji upija čitavu večnost

U predvorju čuh vapaj
O,Sveta Gospe spasi me
Videh talog međ zidinama u dolini
Beži da ne izgoriš
Novog ne možeš da stvoriš

LUCIJA

Pohota silinom oblina trza.
Mirnoćom krećem.
S novim susretom,
zagrljeni tvorbom novog.

Struna u tebi peva.
O liticu stene kanjona udari grom!
Voda se proli,
silinom svojom da ugasi magmu.

O,Lucija!
Zadrži dah,
dok se penjem uz tebe.
Dvorovi tvoji,
silina!
Ah!
Sreća se topi,
Kakva milina.

Širimo naše carstvo,
Pogledom s tvrđave.
Elixir darivan u extazi.
Korakom silnim,
Po zvezdanoj stazi.