LUCIJA

Pohota silinom oblina trza.
Mirnoćom krećem.
S novim susretom,
zagrljeni tvorbom novog.

Struna u tebi peva.
O liticu stene kanjona udari grom!
Voda se proli,
silinom svojom da ugasi magmu.

O,Lucija!
Zadrži dah,
dok se penjem uz tebe.
Dvorovi tvoji,
silina!
Ah!
Sreća se topi,
Kakva milina.

Širimo naše carstvo,
Pogledom s tvrđave.
Elixir darivan u extazi.
Korakom silnim,
Po zvezdanoj stazi.