четвртак, 24. април 2008.
UZMI ME
Uzmi me svojom zorom,
želim hodati tvojom gorom.
Tvoj osmeh je anđela sjaj.
Otvri se nebo,
Pustice u naša tela maj.
Stoj! Ništa ne trazi!
Slušaj svoje unutrašnje draži.
Grad skida sve vrste...
Svaka bolest u tebi ima leka.
Život sagoreva!
Mrak oslobađa.
Majka u tebi daruje exploziju.
Prozirna jezera oči tvoje!
Rumen obraz,
pogled zmijski,plav.
Bog kroz tebe pesmu o krasu poje!
Daleko je polet.
Tuđa parada,
tuđa sablja.
Doćemo,
al nikad ko ranije!
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар