четвртак, 24. април 2008.

UZMI ME


Uzmi me svojom zorom,
želim hodati tvojom gorom.
Tvoj osmeh je anđela sjaj.
Otvri se nebo,
Pustice u naša tela maj.

Stoj! Ništa ne trazi!
Slušaj svoje unutrašnje draži.
Grad skida sve vrste...
Svaka bolest u tebi ima leka.

Život sagoreva!
Mrak oslobađa.
Majka u tebi daruje exploziju.
Prozirna jezera oči tvoje!
Rumen obraz,
pogled zmijski,plav.
Bog kroz tebe pesmu o krasu poje!

Daleko je polet.
Tuđa parada,
tuđa sablja.
Doćemo,
al nikad ko ranije!

Нема коментара: