Na ivici stojim da vidim horizont,
za sledeću berbu na istom polju,
sa stubom hrama mog.
Uspravno stojte!
Vi pogleda plava,
dok letim iznad masiva tog.
U kolo se hvatam,
da sačuvam korenje stabla mog.
Čuje se pesma jaka k’o grom:
zgazit nas niko ne moze,
gde je sloga tu je i Bog!
Na ivici stojim da vidim horizont!
Sunce će zreo plod dati,
sa stubom hrama mog.
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар