Nestajući

goli grob kiša spira
na ravnici posađen
putem ka Temišvaru
jedna porodica zalazi
i nigde
dečijega glasa iz daljine

Bože
neko te je izostavio
ubio se
ubio
i tišina
oko povređenog naslednika krune
koji gleda
ne veruje šta se zbilo
za vreme egzila

komunizam
veriga i kuga
jašu
briju
kao vetar sa Karpata

iz Bosne dave se u blatu
umiru
plaču
sriču
o zavičaju
tu krst osta
i mesec na ruševinama peva
pucanj potmuo i tih

vide kockara
ali tad beše kasno
u partizanima se uči lekcija života
i ima ime

kuće puste plaču
prodaju se same
a otac laži
i dalje laže
to mu je zanimanje
i mnogo ih je manje ulovljenih
gordih
što Velesa slave
popunjavajući knjigu mrtvih
smradom svojim

to je jedino
goli kamen
bez imena i znaka
bez imena i znaka
bez imena i znaka
znaka

Ko ?!

trebam te
kroz usta izbacujem dah
i opet dah

osećam da se neko gnezdi
nad glavom lupa mi
ostavlja trag
prašina što muti pogled
kao da je hiljadu pušaka van

ko to sudi
sme da puca
keruše što služe
mehanizmu trulom
evnusi bez glasa
pogleda pokorna

ko to sudi bez tebe Bože
koliko je dugačka ulica bola
koliko bičeva po meni puca
koliko krvi treba da se cedi
pa da me raspnu naopako
i da vazduh paraju
prazno drskim glasom

ko to priča energijo sveta
imenuje tvoje etre
daj života
da uzlete
Tvojom dobrotom razbiju
otrovne zube što pogane rane

Bože
pomiluj me Tvojom rukom pravde
useli se u hram
a ime mi znaš

trebam te

Rinasce piu gloriosa

ja sam samo neko
što hodi kroz pustinju
noseći skelet svoj
dok ne svane dan

poklon Suncu
dovoljno je maka izgorelo
snovi gore
film se odmotava
znoj kupa čelo
ovo nisam ja
a ti zalži još
kao kraljica ove noći

ne plači
moje ime nije strah
ma koliko vatren bio
ma kakvu ti krunu dao
samo založi
da procesija traje

a ti se spremi
pokloni se Veneri
toliko toga u meni ključa
otvori mi oči

Igra

iz trenutka
u trenutak
igra svestlosti
kroz oblake
uvek govori
svakome ko vidi i spoznaje
tajnu geneze

Možda

u noći grede škripe
konop vuče
tišina puna demona što skiče
povlače brašnjavo klatno

kako škripi
o kako škripi

da li su zubi ili greda
beli prah
leto izmrvljeno žrvnjem sudbine
hrani trošne živote
uplašene od zimskog biča

žile se stežu
vreme seče
život pršti na sve strane
o gordosti što možeš sve u trenu
prizvala si obrezane žene
Lilit što su palile svetlo u noći

obeležene majke
prve su
prve su
prve su
u redovima ubica
a to sam bio ja

rekoh
hajmo ubijati
hajmo graditi
hajmo rađati
zalivati
vile biće mirne

ne plačem
samo radim
vezujem omču mornarskim čvorom
ja sam poslednji pomorac
daj da ti ljubim vrat
i pustim te u večnost
kroz krug olujnog mornara

psalmi
čuju se psalmi
čuješ li
to te jedino mogu pitati u belilu
slušaj dok me čuješ
slušaj kretanje
jedan
dva
tri

šta to škripi
šta to peni
izgubljeno more za tebe i mene
možda

Nesvesna

kao da sa tobom nisam bio
kao da snove nisam snio
a decu sam plavu gledao
kako grade kule za oblak onaj
tako
baš tako daleko
umrla ti si

lome se zubi
grebe se lice
kosa leti po rukama starca
to je tuga
večito druga
znam
to je tuga

nikada nisi priznala drugom
nikada nisi priznala sebi
ubijaš oko živiš za sebe
ubijaš oko živiš za njega
i sve kroz njega zavet je tvoj
krvlju zaliven iz srca prepuklog

niko te takvu voleti neće
moj oprost i očaj daju ti snage
moj oprost i očaj daju ti hrane

kuda ideš svesna nisi
ubijena si svesna nisi
svesna nisi
niko te takvu voleti neće

Posle

oprala si me
prste pružala
ležala
mnogo htela u dane žetve
seme
poslednji minut i crvenilo je tu
volim te opaka nevesto
osenijo što lutaš poljima
ti što skupljaš imena lica
dođi vragu svome

krv teče po dlanovima
poslednji trenutak zrenja
o napoj me
znaš kako
tako slobodno
dok morfijum sipaš mi u vene
ja ih neću seći

sveta kurvo ja ne bežim
plod zreo daćeš meni
a ponornica zna
svako svoje
nema bola
u ekstazi sreća
i čemu osmeh
pečata sudbine na ulazu u tebe

o zeleno
pusta i žuta su polja osušena
posle letnje vreve