недеља, 12. септембар 2010.

U čije ime


u ime čije se izvinjavas sine
ni rodio se nisi kad je sve to bilo juce
sad okovan trnjem u nebo gledaš
i cemu se nadas

svi smo loši
svi smo krivi
bas mi Srbi
kasapi vampiri

baš mi
iz čista mira
kao da klanica nikad nije bila

i kome se izvinjavaš
unucima kojaca
e baš smo fini
kada smo se branili
da nas po drugi put ne bi ranili

ne pitas se što nas nema tamo
zasto su te kuce zarasle u šiblje samo
a vetar bruji po cadjavim zidovima crkve

ma kome se izvinjavaš i u cije ime
neko se borio dok ga nisi dobio
sine

2 коментара:

Moj tzv. život је рекао...

sjajno. lepa poema...

Milan Grbic је рекао...

Hvala! :)