lebdeći kroz smiraj gledam
kako Zemlja i Sunce
mnoštvom svojim ljubav vode
već te vidim bela Danice
dok ognjena lopta horizontom šeta
noseći sa sobom neizvesnost
smejem se
koliko tokova
koliko sokova
prosvećujem se kroz nju
i ocile što vatre mi pale
u godini ovoj za buduća vremena
Нема коментара:
Постави коментар