NERON

Zapali
izgore
ne zna da se bori
svoju decu je progutao

Smeje se
ironijom kupa
Zabada prst u oko
bio nektar
da se knez sladi

Gledaš mozak
ostale su rupe

On jaše
pokupiće službenike
cede ih vile
Zida kroz spise

SARAJEVO

Sarajevo
kaljavi se asvalt smeje
Koliko loja
uprljana zemlja moja

O Sareajevo
Turska ne zna
Iran daje
nema one stare raje

U gradu su rakete
Hoće li poleteti u prostore nove
ili će drugo ime gušiti
Sa samilosnim imenom
vikom
sve pred sobom rušiti

O Sarajevo
Od kada te sa brdima posvađa Alija
što neznade da je ukradena tapija
Život u tebi
prokleta avlija

Sarajevo
O Sarajevo
Kaljavi se asvalt smeje

EUFORIJA

Iz dana u dan
iz časa u čas
mi ne znamo za nas

Ona mene razbija
sada vladam
Nemam predrasude
ovde živim

Čelik olovka
tome se divim
Peva cela nacija

Da li je euforija toliko jaka
Mornarica
Jug
to je moj lug

Plovimo
udišemo lepru

Nema hleba
Erupcija
Peva cela nacija

Iz dana u dan
iz časa u čas
mi neznamo za nas

PROFET IN PATRIA

Hod između brutalnosti i gnjilosti
Pesimizam okiva
Nosilac biva razapet
obasjan svetlom luči

Smeju se
neznajuci da ih velika bara proždire
Broje svoje presitne sate
dok bale pljušte sa uglova usana
Bacio je biser pred svinje

Odbrana
ne dalje od svog dvorišta
Grof Ciganin reče
dobro jutro
koze iz daljine brste

Svako svoje mrzi
na pomen oteraće te
Svadbe za raspoloženje
zene verne

Krvava bajka
Oh
večit zov
Drvo iz šume raste
sa porukom
u letu
iznad polja smrti

Sabah
odlazak
sa apostolskom misijom
put Vavilona
Poslednji pogled
nek žive dok dišu

Ishrana u komšiluku
suza spontano lije
Možda je sudbina u pitanju

SMOLA

Pod stopom tvojom
grumen se drobi
Opominje te
dalje skrećes

Na leđima jase gnev
Kroz žile
koprca se crv
Tradiciju nastavljaš
nedaš ni kap

Ljiljani
od ukradenog Sunca nisu
pojesće te ogledalo
odeća ubija

Ćutanje
izdaja kuca
neverujem u iluziju sata
jezik od larvi crnog leptira vrvi

Kuda hodiš
iskopano strvište
znaš ko su ratnici
Dobijaju
nisu zlatnici

Arheologija
majka
ostatak trena pakla
Lek
neživi ovaj vek

Smolo
ljubis sliku
sklapaš puzle
rasporiće te maske
što pred tobom puze

Ime tvoje
Orgija
spremačicu tvoju teraš
da dočeka konkubinu


Ponuda
nada krađe rada
Policeš rajske bašte
O smolo
Upaliću te
da osetiš
svetlo
Život

Udahni aromu
Pokloni se onome
što ima
sponu

PUKOTI IZ BOCE

Pukoti iz boce
nesuđeni svatovi
Seva oko nas
put su utabali atovi

Kiša spira prašinu
Sveta dela
neki novi ratovi

Pejzaži
koliko u njima snova ima
Žrtvovani za utočište i spas

Osmeh u senci polumeseca
do koga je stigao glas
Obećano nebo
Zov u pohode da olobode

Mali je zvao
pati od pohote
Rekoh mu da put nije linija
uska je tamna činija

Pukoti iz boce
nesuđeni svatovi
seva oko nas
Put su utabali atovi

MNOGO GODINA POSLE

Grad u kom u tajnosti bdim
zbog noćnog sjaja
što ga hoće uništiti neki ljudi zli
Pitnja o budućnosti postavljam
uz zaključak da alternative nema

Danas je taj dan
Kreće pvorka
Atmosvera gluvo-nema
Dajem zavet
Uhvatiće se dušman klet

Sunse sija
Treba stavit naočare tamne
da u glavi zlo seme ne proklija
Dolazim do humke
Poklon činim
Izgubiti neću u narednom meču

Vraćam se mirno u svom stroju
dok decu u srcu pod svilenom zastavom
sa zadovoljstvom kolju

Ko je šaptač
a ko dželat
Ćutim
dok ispijam talog od kafe
Možda će mi tako biti lakše
U gradu u kom u tjnosti bdim
Zbog noćnog sjsja
što ga hoće uništiti neki ljudi zli

UTVARA

Sa zmajem šeta brdima
Cvao međ izgubljenim dušama
gde se sreo sa skrivenim istinama

Spaljuješ
Neznaš da računaš
Neupijena voda
stvara žabokrečinu
Rat
Neizbežan zbir

Jak si
zašto oči vadiš
On hoda po jezeru
Videćeš ga
Leto je

Nema te
Tebe krme kupuje
O ludi zboriš
Proći će devedeset godina
Okrenuće točak
Masni trag kiša ispraće
Crni leptir otići će

Oko mu kazuje
prolazi kroz zelenilo
život podiže
Gleda u uživanju
šeta u snivanju

SPOZNAJA

Zemlja u senci stranca
Svojom manitom levicom
međ ljude šalje paranoju

Pismo zacementirano sazida bedeme
Logofeti čekaju zoru da plate
Traje nevreme

Uzimaš ulogu
Dno smeškom guta

Trapavi pokreti deteta
kog je reptil vezao za sebe
Po ko zna koji put
grohotm se smeje

Krv
znoj
brdo
dolina
greben
U cipeli kamen što žulja
Glas izusti
gde je tvoja vrlina što zida svet

SVAČIJA RUŽA

Put putovao sa anđelom
što svoju trubu krije
Ljubavlju rušio sam brane
u času
kad Luna zapovedi ruži da zaplače

Otvarao vrata
dok je drvo pouku nosilo
Međ nogama zvezdano jato
haos u tvojim grudima

U šumi
sam
zahvalan
Susretom novim
sa mnogo bola
tražiš novog Boga
Crvena ruža
svačija beše

ATEISTINA POSNA VECERA

Znaš li koliko traje
Jedeš lošim scenarijom
Crvene oči u ćutnji u tvoriš
Moljac mali mozak jede

Život
Potreba da se jebe
Posle svršetka dileme nema
Svi idemo sutra
Nista nećeš reći
jer smo apsolutnih sto

TETOVAZA

Akcelerator pokreće.
Tragaj
Mrtvi sahranjuju mrtve *
Plačeš
Ne vidiš večitu keaciju
Upotrebi
Svako svoje parče zemlje ima
Sladak je kolač

Misionarka
čednosti majka
Na visu
niko se ne stidi
Zubi tvoji
biće moja tetovaža
U Bermudskom trouglu
želim preživeti

Miris kose
obris rose
Pravi je dar
Uzvik tvoj
jedini kroj

MEGALOMAN JE MRTAV

Muhamede
svoju lenjost
sudbinom kriješ

Učini li Džihad
kada se tako gordiš
Zastava
od Sunca gori

Šehid otrov pije
živeći u isečku istorije
Možda je ovo godina nulta

Hodiš poljima
neznajuć
šta se u zelenilu krije
U miru
rosa
sa Tvrtkove zemlje
mije

Muhamede
šta zid stare kuće ima
U laži
gvožđe postaje rđa

U bezakonju robinje
beše začeće
Gušenje
u slastima vina
pohota kreće
Razbi zid
nemir ukazuje

Muhamede
pusti priču
obuzetog pomorca
Megaloman je mrtav
rodio se nije.


29.11.2008. a.D

KREACIJA II

Srešcemo se u smiraj dana
To što vidimo
mislimo da je put
slčajno cemo ga naći
Reći
Zašto smo leteli tuđim krilima

Gledaj tu reku
od nje granicu prave
Znaj
Pitke su pritoke sa obe strane

Nismo hronika bolesnog
Udahni
Stvaramo ga
novog
svog
jačeg
uz pomoc

Budi srećna
ne farbaju te
Vetar te ne nosi kao dim
Pruži ruku davljeniku
koji tone pored usavršavanja Tvog

Zaplešimo
Zapišimo istoriju o novom

Slušaj
muziku vetra
Uživaj
u zalazećem suncu
Crvenom nebu
što prolece ga tvori
Dočekajmo sabah
sa njim eon novi

GRAD

Šta reći o gradu
koji samo noću blista
Njih šestorica u krugu
imena nisu ista

U egzilu on do prestola hodi
Pogledaj
gasi se leto
mušice u grlo upadaju
dok se ruši kolonija

Mač je sekao
sad se lomi
on će doći
da skine lažne krune
pljune presto
pokaže deponiju


Šta reći o gradu
u kome noć adresar lista
Kamen u ruci
Okružen si
sa krsta suza lije
imena nisu ista


O znaj
Braća smo do sledećeg rata
Ko je novi saptač u teatru pakla


Zvezda živi
kraka nema
Doktore
zasto ćutis
gde je lek od raka
rece bolesnik
Ma koliko oblika ima namesnik


Ne beži On
nego je dno sve veće
Njihov pepeo biće mu nagrada

Šta reći o gradu
u čijim sokacima se čuje vriska
Njih šestorica u krugu
imena nisu ista

VASPOSTALjANjE

Okupan svetlom u tmini nađoh put
Plod ga gnjili
slbošću svojom zamagli

Posle vodke izusti tajnu
Obasjan bi poljubcima mržnje
što vezanost tvore
U zagrljaju
srcoliki balon puče

Ne čitam fermane
Robova bivših
robova sadašnjih
robova budućih
Sa plaštom žezlom i krunom
u blato gaze
Rođacima daju
Iskaljani
tako večno traju

Oj svodovi visoki
božanskom me pesmom okupajte
Molim
dok čvrsto stojim,bdim
Ko ugaoni kamen isčupati hoće
silinom Tvojom darivan
Mač potegnem
u ambis vratim

Rođenje nove
plodnije
bujnije
zore

Napred koračajuć
pod čizmom se drobi
Ostati zahvalan
u svojoj slobodi

VETAR S KRAJA

Što ideš k časi
Grad će te u njoj pojesti
Druguješ s mrtvima
Bočata voda ničemu ne služi
Proliće
sudbina

Stenom se družim
Gledajuć zvezdu
Obličje teskobu stvara

O draga
Dosta mi je
Ne koketiraj
vetar s kraja slaboću guši

Gledaj u tepih
Videćes zavičaj tvoj
Koračao s tminom
daleko je narod moj

Sanjam Planine
Izvorište života
U tuđini rođen
pesma u glavi
sa njom naš broj

Seni ce hodati po Beču.
Lutati po dvoru
plaseći gospodu *
Dvorište tvoje mrtve broji




*Gavrilo Princip

Gozba

Sedim pored mrtvog kralja
što krunu izgubi

Sagorevao sam
Planina me je zvala
da ugasi bolest
Kad osetih trulež
ljubav mi je dala

Oj goro
Daj mi tvog zraka
da odem do zemlje sa tri kraka
gde je lopov mnogo toga ot o

Krunu skide žena iz mraka
što se bisti klanja
Ognjište sprženo osta
ne znaše za diviziju koju Bog posla

Testamenta nema
nevreme se sprema što zove klanje
Pitate
Zašto on ote imanje
Kad na krv pljuje
duplo se daje

OTADžBINA

Osećaš li kako k tebi putuju
Kožu tope
Miran si
Uživaš u ukusima

Lenjost pali polja
Krade ljiljane
Oduzima mora
Vidik kazuje
Želiš udar na tvoju kapiju

Zastave pale
Pod kojim krovom će ti deca leći
Da l će za tvoje ime znati
Il će svet lagati
čisteć tuđa strvišta

Ne pljuj na zavet
Deca svojoj majci hoće
Očisti bokal
osetićeš vodu sa izvora živa
Iza horizonta u vatri zemlja peva
Uhvati se u kolo

Biće velika i cela
Otadžbina iznad svega

o Jovandanu

7.7.2007.

RASTANAK

Park otopljenih bista
Nismo bili spremni
U hod produžili smo

Ram si slike prizora spaljivanja
Usta
tvojom krvlju ispraću
Ime
nezaslžuješ
S prezirom gledaš tron

Sam sa zmijom i orlom
Vetar me išiba

Robu sam tajnu dao
Umalo kralj nije postao.
Saseće ga njegov mač
Žezlo zaslugu čeka
Ne plaši ga dečiji plač

Park otopljenih bista
Nismo bili spremni
Kao da je bio Veliki petak
U hod produžili smo

PUT ZA ŠAMBALU III

Putujemo
ka zemlji pod glečerom
Prostori se otvaraju od milja
Koliko smo presli
vazno nije
Vremena nema

Ispred mene
piramide
krajputaši
Put ih je vodio
na tvoje nepresušno
večno veselje

Pomorci
Planinari
Kosmonauti
Izgnanaici
Ratnici
u tebe ulaze
eksplozija i rođenje
Zemlja je pustinja
koju su opoganili stari

Oh
Otvori vrata
Okupan cu ulaziti kao uvek
Dala si hod po prostorima
da osetim dah
tek rođene zemlje
iz koje trudovima izađoh

Rodih se
kroz tebe
u tebi
i opet novo rodim
Ah
Revolucija

Devica
njene nepresušne grudi
Vrata se otvoriše
Ime moje
hajde sada uđi
Talasi deteta
ukus krvi
nova bura
peva uzda
blista kruna
leti
grli
hvata zmiju više vrata
san i java
nigde kraja
Izdah
put do obećanog raja
Zvezda

MARŠ ILI VALCER

Sa bedema
podno Viktora
Pokazivao sam ti
kako se carstvo širilo

Moj pokret
tvoj pokret
Krug

Bitke oko nas
oružije sve bolje
osetismo miris prašine
Oh
Koliko krvi
SVETA ZEMLjO
U ljubavnom zanosu
zahvalni smo mi

Udišemo prašinu
Baruta
Uranijuma
U ljubavi našoj
nesta hiljadu rana
Kula je večeras
poslednje uporište

Čuju se pozivi
nove kompozicije
Spremni vozovi
put je dalek


O draga
ponovo novi rat

Viktor stajati mora
da ne korača tuđi at
Pribi se uz mene
neću valcer
hoću marš

Zato voli ratnika svoga
da u jačini našoj
prašina se slegne

Uz muziku tuđu
igrati ne želim
Sta nam se nudi
Valcer
Mars je sveta igra podnebesja

Pogledi plešu
kroz unuke
naših unuka
U rukama drzimo
Sablju
Dvor
U telima ljiljan cveta
Lopovi žive dok dišu
izgubljeni u valceru

БОСНА

У све сумња
са три крака звезда
Болестан сан
на плодном тлу

Пуцањ буди
свако хоће
зора руди

Троугао сваком смета
Богу мио
злом је мета

Ко ће круну нисит опет
Да ли Исток или Запад
Нико од њих видео није
нико не зна шта је напад

Види види
После пуцња крме скичи
Фединанд је брав мио
крв му узе јер је не зна

У зеленилу стећци стоје
земља крије драгуљ мио
Осмех зрачи
свесно живи мимо мрака

Србу корен
огњен пали
У истини путем среће
бити једно
са новим даном

KATARZA

Prvi dan olobođen od laži
Iz praha dvorove stvori
U trpljenju smernošću kupim lovorove grane

Idem
da dostojno jedem
Samo se jednom pada
Uzrasta ko krošnja
što hvata kapi kiše
Lepota duge,podseća na datu reč
Da korenje ostne čisto
za naredna pokoljenja

Da smelo i svesno
U slobodi svojoj
Hode po zemlji
što nečistim ukaljana beše
Reka svojim tokom ide
Kroz vreme u večnost
sa pravdom ne trune

VREME ŽIGA

Rečnik budućih poznatih reči
Pismena ludila
izuzusti genije iz potaje
Da li će naša nedostojna grla
moći da iskažu to
Umorno breme peva

Čujmo ono što su samrtnici govorili
Prepustimo se letu
Iz knjige oseti miris prohujalih vekova
Žutina podseća na ciklus
Plešimo
ako znamo
Za obed bolji
dok se izvodi obred

Oh
Jačina glasa
kičmu mi zatalasa
Osmeh ili podstrek
krvavo korenje osećaju deca
Roditelji im jedoše
a ne znaše

Sunce sobom proleće donosi
Sok počinje da vri
mimo vremena žiga

UŽITAK

U oazi tražila si izalaz
Plovio sam
Nisi imala veru
doživeti Veneru

U ogledalu
goli se topimo
U slastima nije spas
Mi putjemo
mi se ne poznajemo
dok sa Zvezdare
grlimo ceo grad

PRE KIŠE

Šumo
lišće tvoje u nirvanu baca
Hodimo brzo
zeljna letnje kiše
Stvorimo aromu
u užitku se diše

Letnji smiraja zrak
probija divlje krošnje
Okupani
Mirisni
Dozivamo

Oterati tminu hoće
Otvaramo vrata
od behara
sa vralinom
jedemo zabranjeno voće

MLADA BOSNA

Gavrilu Principu

Mlada Bosna na rogu Šumadaije
Crnom rukom vođena
Kupimo dinastije
Krpz kapiju
u muzici je rođena
Iza lista cera
Uništavajući svinju srvara

Budi!
budi svetski putnik
Hodaj!
Iscrpi rudnik
Vrom si zaštićen okom

Pogled je radijus
Kraja nema
Gledaj
Pogodoćeš!

Kalemegdan

31.4.2007.

TARGET

Smeje se,
potpisuje dekret s toliko volje.
Da li su mete imale smisla,
Il’ su one deo vašeg besmisla?!

Slike mrtvih vojnika polako skida vetar,
možda ruka vašeg ljubimca-klinca.
Ikone leže pod točkom limuzine vernog patriote.
Da li su mete imale smisla?!

Kolone dolaze korakom laganim,
u glavama secanje na drugove sto ostase u rovu,
opominju pogledom mrtvim.
Da li su mete imale smisla?!

Smeje se ,
potpisuje dekret s toliko volje.
Da li su mete imale smisla,
Il’ su one deo vašeg besmisla?!

Jun 1999

LORA

Lora Lora
volesmo se mi
Koliko ljubavi
koliko strasti
hospital
koji sve leči
na obali mora

Lora Lora
volesmo se mi

Tuđa beše
Govorismo istim
mislih das mo jedno
Nikad svoja biti nećeš

Znaš li sta je kap veselja
Tvoja biljka
bujna
Čistog lista
raste
Još uvek si sveta
čista

Znala si
svojim smehom
svojim šarmom
i laskanjem
mučeništvo mnogih kupit

Koliko znoja
toliko fleki
Od udara tvoga besa
volela si mnogo mesa

Sada sita
znaš da mučeništvo mnogo košta
Ali imaš

Tvoje sluge pesmu poje
uz vino slatako sa kamena
Glas se čuje
udaraćemo opet

Možda treba
zbog mučenika slabog vida
O Lora
Lora volesmo se mi

Hoće još
naučio da broji
pokunjeno pored tebe šetat
možda se ne boji
Znaš koja su ti deca
O Lora
Lora volesmo se mi

KRIVA KUĆA

Koliko vremena treba da prođe
da se priča privede kraju
Dogorela je sveća u krivoj kući
Unuk iz radoznalosti pita
deda zašto je tako kriva

Merio pogledom po sto puta
gledao čašu
tečnost u njoj čudno stoji
Ponovo pita
zašto je kuća tako kriva

Da li su majstori
ili je klima
Daleko je more...
sigurno nije plima
Unuče ponavlja
O,deda zašto je kuća tako kriva

Deda se našao u muci svojoj
Sa trpeze beži
O,slavski dane
sudbo kleta
šta doživeh sa ovoliko leta
Sejao sam tako
zato sam meta

Godine idu
a ja sve manji
Oca se sećam i njegovih reči
Pred unukom ćutim
šta da mu kažem
mladost sa nožem
neću da ga lažem

Međ decom granice stavih
ni unuci nisu više mali
jedan drugom u inat se hvali
njihova deca biće kao preci
Gde su sakriveni srebrni meci

Gluvi je barut u osvit nove zore
Nije kasno
govore moje bore...

PUT ZA ŠAMBALU II

Vuk je ovca u srcu
Devica u licu
Zvezda sa čela sja

Pustimo mrtve da sačekaju crve
Za života zubi ih mrve
Kloaka crvova je laka
sudbina njegova je raka

Od laka ovog mraka
svetlost se kraka
Krvca joj iz rane kulja
jer po nebu ona baulja
Vaseljena iz grotla tinja
uz poj vetra...

Otrovni gušteri od bola žive
njihovi oklopi umiru po kroju
Idi svojim putem i ne menjaj boju...

DIJALOZI U TMINI

Svedoci mi nisu potrebni
Stereotip kastrira
To je jedino što znam

Tmina
U vodenici vile kolo vode
Munje su mđu nama
Sedeći na Zemlji
rekoh im
vreme leči sve

I ču glas
Kreni zamnom
il zauvek tu lutaj
Umorno breme traje
Da bi zidao hram
ostavi al ne zaboravi
Ne pričaj sa volom
da rogove njegove ne krasiš

Osami se
Nema ljudi
nema problema
Doleti do Suca
al zadrži poklon svoj
videćeš da je vreme stalo

Potom
spusti se na zemlju
zemljana radi
Progutati knedlu
zbog vlastite senke
Zatim se podići
I ponovo vremena nema
Njihov pepeo biće ti nagrada

Kažeš mi
Glava kao rupa crna
kao tvoja duša
Radije ću umreti
nego tebi dati kontrolu

Poznaješ li sebe
O čoveče što tako zboriš
Na licu tvome nevidoh ožiljke
Gde je tvoj nezarastao čir
Žig mučenika stavljaš
Ne koketiraj

Rzmisli
Da li si spreman za vodenicu
Voda pere
Munje su među nama
A ko ode
otišao je
stereotip kastrira
Na samrti ću dete biti
ANNUIT COEPTIS
Mi se ne poznajemo

Milan Grbić: ZELENO

Milan Grbić: ZELENO

OPSESIJA

Osetićeš ukus krvi u tmini.
Niko neće znati,
sem Boga i noći.
Zora.
Svakog put prati.
Do sna,opran željom će doći.

Iz hrama,
međ dva hrasta...
Ispred more se talasa!
Zagrli ga.
O,zagrli!
Nije masa!

COITUS

U magnovenju raste falusno obličje,
dok cvetaju ljijani.
Njiše se u transu,
što ga Lilit tvori.
Egzaltacijom bi kreiran posle gnoze.

Oluja.
Rascvetana bajka proguta.
Logos izmešan sa hukom.
Zora je svanula.

KREACIJA

Da li ti smetam
Mnoge su pesme nastale tako
Iz plača u osmeh
dok nemir ojača
Zategnutu strunu pusti
Počne da ruši
Ne volim te više
Odoh svojoj kući
S tminom plesat do krajnjih granica
Lebdit užitku krajnjeg zanosa
Kroz eone vile što nedostojnog slede
kroz oči vode da oslobode

KAPIJA

Božanska kapija se otvori.
Bila si dar.
Tako sama,
mislila si da je kraj.

Neostaj na pola puta,
do kraja je veži.
Naoštrila si turpiju?
Izazivaš mi refleks.
Orjent vodi.
Plačeš plave suze...
Diže kad osetiš bezdan.

Ah!
Rođenje.
Peva raj.
Učini mi to.
Stavio sam čađave naočare,
da te bolje vidim.

Gnev iza tebe,
Dok putuješ kroz strip.
Prepusti se!
Ne stoj k’o kip...

Igraj oko venca.
Večeras sam jedini gost?
Bezobrazluk prekida post.
Jede te jedan dečko?
Što na to tvoj tatu kaže?
Perjanici stoje oko tvoje vaze...

MASTILO

Mastilo zri,
a laju psi.
U njemu ja i ti.

Tvorimo zapis za nas.
Stvarao se mnogo,mnogo puta.
Zagrljeni tako čekamo nova jutra.

Ništa novo,
Al sreća nas umi.
Baklja naša večnu tajnu ubi.

Laju psi,
Videli nsu!
Nedajmo zapis.
Nek laju večno!

Sa krvlju iznojem ljubav se kupi.
Mesec u uzdahu.
Tvrđava u tvrđavi.
U velikom bolu se zaslužuje.
Da otvori prozore,
Krenut hodnicima u vekove nove.

PUT

Dečija krv nije dovoljna
Bila si saputnica
Okovana zidinama
zarobljena u dolini
Tatu kuje kalup za žigosanje
dok kućnog ljubimca vuče za sobom
Teg ga veže
Tvoj hod sa njim
pomeraš se sve teže i teže

Na ušću je Vavilon
Hoćeš da te vodim
Po hodnicima
putujmo
od Dardanije do Kalemegdana

Moja snaga u tebi utemeljenja nema
Uz nas su produbljeni Bogovi
što im u transu poruku šaljemo
Tren koji upija čitavu večnost

U predvorju čuh vapaj
O,Sveta Gospe spasi me
Videh talog međ zidinama u dolini
Beži da ne izgoriš
Novog ne možeš da stvoriš

LUCIJA

Pohota silinom oblina trza.
Mirnoćom krećem.
S novim susretom,
zagrljeni tvorbom novog.

Struna u tebi peva.
O liticu stene kanjona udari grom!
Voda se proli,
silinom svojom da ugasi magmu.

O,Lucija!
Zadrži dah,
dok se penjem uz tebe.
Dvorovi tvoji,
silina!
Ah!
Sreća se topi,
Kakva milina.

Širimo naše carstvo,
Pogledom s tvrđave.
Elixir darivan u extazi.
Korakom silnim,
Po zvezdanoj stazi.

IZGNANIK

Jutro nam govori o zlu što noc učini
Grize li te savest
Il je noć sećanje pojela

Čovek hoda sam
prokleta šuma u izgnanstvo ga posla
Čovek hoda sam
smeje mu se drveće koje iza njega osta
Čovek hoda sam
jer za sumu ne postoji jutro
ona svojim lisćem pravi noc

Jutro će doci
i pripovedati o izgnaniku
koji je živeo svoj san.
Koga noć nije pojela
U mnoga srca on će uneti dan

ČAJ

Pijemo čaj
Posmatraju nas sa šoljicom u ruci
Radnici,robovlasnici,blizanci.
Otvarajuć svoju istinu,
tek ponekom.

Ti i ja lebdimo,
proširujuć naše carstvo.
Ovo je jedinstven trenutak.
Za incest nema mesta.

S’ gutljajem,
nek aroma oslobodi tvar.
Prikaze iz tvog komšiluka nisu košmar.
Plešeš sa dimom,
ovde sam da kažem-nije kraj!

Pijemo čaj.
Oni oko nas.
Ti i ja ćemo,
u trenu,
u letu,
zauvek piti čaj.

SAMA

Iz devojčice arsen se smeje.
Leševi mrtvih dečaka,
njeno jedino društvo.

Proleće opija.
To je leptirov poslednji let.
Svetlo će doći kasnije tek.

Dama neznade da to nije hram saznanja.
Latif agi dušu je dala,
kog’ u tmini čeka sama.

On put putuje do svojih Šeherezada.
Noć pade i vide zvezdu,
al’ to ne bi obličje gospodara njenog.*

Zbog arsena duše je krala.
Doći će,
doći Latif aga.

3.4.2007. a.D

ŽETVA

Na ivici stojim da vidim horizont,
za sledeću berbu na istom polju,
sa stubom hrama mog.

Uspravno stojte!
Vi pogleda plava,
dok letim iznad masiva tog.

U kolo se hvatam,
da sačuvam korenje stabla mog.
Čuje se pesma jaka k’o grom:
zgazit nas niko ne moze,
gde je sloga tu je i Bog!

Na ivici stojim da vidim horizont!
Sunce će zreo plod dati,
sa stubom hrama mog.

ZELENO

Zeleno.
O, zeleno!
Isprlja te smeša iskidanih istina.
Kako smiruješ, a lažeš.
Kako hraniš i spaljuješ.

Video sam anđela,
kako ga zeleni pakao uvlači rođenjem.
Devojčica za majčinstvom žudi,
zeleni kvasac u krdu bubri.

Gledam joj lice.
Mesec i zvezda se jure!
Miris i čistota,
natpis na zidu masnom zelenom prebojen.

Otvaraš usta.
Teraš krdo divljih svinja,
od kojih ostaju tragovi njihovih rila.

Golube ne leti,
da te letećim pacovom ne bi zvali!
Ionako je bolesti isuviše,
na ovom svetu trulom.
Gde je anđeo s’ trubom?

Što se u vodu ne potopis,
da opereš zelenu temperu?
Zagrli me, o zagrli!
Oseticeš tajnu večeru.

SJAJ U NOĆI

Zagrljeni u svetlu noći.
Otvara se put do Bilećkog krasa.
Letnje milovanje.
Jabuke do zrenja vode.
Truliće,ako voz prazan ode.
Biseri iz tvojih usta zrače,
kroz pesmu u vrtlogu s legijama strasti.
Nove simbole po belom dunjluku kače.

Nema bola.
Od sreće u večnost novo biće šalje.
Hoćemo!
Ide se dalje!

Ulazak.
Dubina predvorja.
Ponos ja sve veći.
Pesma sa tvojih usta.
Cinober svuda po meni.
Draga,prepusti se!
Dok me gledaš tako čisto,
razapinjem te na žrtvenik svoj.

Diši duboko!
Nek nam pogledi plešu.
Za novu smešu!
Pesma se čuje,
dok cedimo mlazeve sreće.
Iz dudine se čuje grom.
Osvtljen Bilećki kras!
Preneta poruka,
Za novi spas!

UZMI ME

Uzmi me svojom zorom,
želim hodati tvojom gorom.
Tvoj osmeh je anđela sjaj.
Otvri se nebo,
Pustice u naša tela maj.

Stoj! Ništa ne trazi!
Slušaj svoje unutrašnje draži.
Grad skida sve vrste...
Svaka bolest u tebi ima leka.

Život sagoreva!
Mrak oslobađa.
Majka u tebi daruje exploziju.
Prozirna jezera oči tvoje!
Rumen obraz,
pogled zmijski,plav.
Bog kroz tebe pesmu o krasu poje!

Daleko je polet.
Tuđa parada,
tuđa sablja.
Doćemo,
al nikad ko ranije!

PUT ZA ŠAMBALU

Gde su Sodoma i Gomora?
Rade da u ljdskim dšama ne bi cvale tamnice.
Nesmeju se ni jednom eseju.
Mozda će dečak na njenom krevetu izgubiti ključ?
Da nestvori Lilit,
Progoniće ga mit?

Krv u kadi, njih troje leze,
gledaju svoje smežurane ruke.
Pitaju Boga za budućnost,
traze zrtvovati svoja mlada tela.

Voda nas spaja.
To je lek za lak.
Hoćeš da ti placibo lako ili teško padne?

Sve sam prošao,
kud’ sam došao svestan nisam.
Vidim Danicu na zastavi,
u njoj je vuk.

Ujelo me uživanje.
Izvadicu luk.
Pustiti strelu da svome jatu leti.
Film za Šambalu se mota.
Mladi su,a žele ...
Zašto da je pustim?
Hoćeš li popraviti svoje osobine?
Privlače te sve krivine?

Krv u kadi,njih troje lete.
Gledaju svoja obezglavljena tela.
Oprali su svoje okrvavljene ruke.